Колико кошта диплома
О каквој конкуренцији међу факултетима је реч ако се иста група професора шета од једног факултета до другог зарад добрих плата? Откуда тек стасалим високошколским установама новац којим могу да обезбеде врхунске предаваче? Уписне квоте су огромне, школарине такође, па се тако од родитеља отимају паре, а они трпе и плаћају само да им дете добије какав-такав папир – рекао нам је један забринути родитељ.
Небојша Савић, декан ФЕФА, не види ништа лоше у великом броју високошколских институција.
– Развија се конкуренција и то је добро. Такође, младима се пружа могућност да бирају између све већег броја факултета у земљи, а не да путују у иностранство. Већ смо доста изгубили квалитетних младих и школованих људи – каже Савић. – Да ли је неки факултет квалитетан или не, показаће тржиште. Међутим, држави ваља да размисли где ћемо са том децом. Шта неком вреди диплома ако не може да се запосли. А деца често не бирају више или високе школе према способностима и афинитету, већ најчешће логиком "ова школа ми је близу" или "овај факултет је уписао највећи број ђака из мог одељења".
Државни су скупљи
Љиљана Домазет је директор развоја Факултета информационих технологија, основаног прошле године. Већ на почетку разговора напомиње да Факултет "није замишљен као добар бизнис, јер је реч о малим групама студената којима се може пружити квалитет у настави". Информационе технологије, графички дизајн и операциони менаџмент су три смера који се могу похађати као традиционалне студије, али и завршити и преко Интернета, с тим што је први вид студирања кошта 3.000, а дртуги 1.500 евра.
– У земљи је мало школованих информатичара, а за ту област појединац мора имати страст. Зависи и шта студенти очекују од овог факултета, али сам сигурна да овде ниједно дете неће да залута. Предавања се не одвијају преко микрофона, већ у малим, модерно опремљеним кабинетима – вели Љиљана Домазет.
Јована Станишљевић, задужена за односе с медијима "Мегатренда", једног од најстаријих приватних универзитета, постоји 16 година, каже да су сви професори овде у сталном радном односу.
– Школарине на овом универзитету најповољније, те да су и неки државни факултети скупљи – напомиње Станишљевић. – Имамо девет факултета и три више школе. Упис кошта 1.000 евра у динарској противвредности, упис треће године 900, а четврте 800 евра. Студенти имају модерно опремљене кабинете и лабораторије, добијају сет књига у електронском издању, па је стога јасно где новац одлази.
Плате наставника
Факултет за услужни бизнис, скраћено Фабус, основан је 2002. године у Сремској Каменици. Један од оснивача и власника је директор Новосадског сајма др Александар Андрејевић, а факултет школује менаџере из области финансијских услуга, јавних услуга и туризма, спорта и рекреације. Горданом Брљак, извршни директор каже да је основне студије, које коштају 1.350 евра, уписало 2.000 студената, а постдипломске, за које не зна тачну школарину, такође много студената. Наша саговорница не жели да открива ни просечну плату наставног кадра, јер је то "пословна тајна", али плате "нису лоше".
– Надлежне службе су нас врло савесно контролисале, али су увиделе кадровски и технички веома опремљен факултет. Имамо 120 предавача, а деци препуштамо да ли ће обавезан фонд од 30 часова одслушати у свом месту или у матичној згради. Консултативни центри у Врању, Ваљеву, Шапцу, Оџацима, једно време и у Штрпцу, приближавају факултет студентима и олакшавају комуникација са професорима. Приватни факултети стално морају да се доказују, док државне неко чува. Ако хоћемо да задржимо студенте, јасно је да то можемо само квалитетом – наглашава Брљак.
Др Ивица Николић, координатор "Фабуса у Оџацима, каже да је на државним факултетима плата око 40.000 динара, а на приватним око 1.000 евра. Он тврди да се "варају они који мисле да ће плаћајући редовно школарину завршити годину". Јер, на овом универзитету, каже Николић, предају позната имена, попут Борка Крстића, декана нишког Економског факултета, или Александра Грачанца, директора Акцијског фонда Србије.
-----------------------------------------------------------
Послодавцима милије "државне дипломе"
Колико су тражени менаџерски кадрови са приватних виших и високих школа, односно колико дуго чекају на посао?
– Све их је више на бироу. Дешава се да многе велике и угледне фирме, државна предузећа, наглашавају да траже менаџера продаје или интернационалног бизниса "искључиво са неког државног факултета". Потреба за стручњацима нових профила, којих има махом на приватним факултетима, заиста је мала. Послодавцима нудимо свршене студенте са диполома државних и приватних факултета. Они са приватних, за сада, лошије пролазе – каже Божена Миливојевић, шеф Одсека за посредовање филијале Националне службе за запошљавање београдске општине Стари град, која непосредно ради са кадровима.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


