Проклетство Севсовог сребра

Сребрна колекција римског посуђа, вредна по неким проценама 200 милиона долара, ове недеље је први пут после 16 година изложена за јавност у британској аукцијској кући "Бонамс", уз оштро противљење мађарских власти које тврде да сребрни тањири и путири, познати као Севсово благо, представљају њено наслеђе које јој је незаконито одузето.
Четрнаест драгоцених комада датираних између 350. и 450. године после Христа, које су од последњег излагања 1990. могли да виде само одабрани научници по специјалном позиву, власништво су енглеског маркиза од Нортемптона. Он их је купио осамдесетих година прошлог века по препоруци експерта из чувене аукцијске куће "Сотби", који је схватио да је реч о можда најлепшем и највреднијем, а уз то одлично очуваном археолошком благу из римског доба.

Маркиз је одмах покушао да колекцију прода Гети музеју, али се испоставило да је либанска извозна дозвола фалсификована. При покушају аукције у "Сотбију" 1990. такође су настали проблеми. Три државе, Мађарска, Либан и тадашња Југославија (касније Хрватска) покушале су судским путем да докажу да су легитимни власници колекције, али су све три изгубиле парницу пред Њујоршким судом 1993.

Имућни маркиз, власник 12.000 хектара земље и велелепних здања широм Енглеске, тужио је своје правне саветнике после отказивања аукције у "Сотбију" и добио је непознату суму на име обештећења. Али почео је да третира колекцију као проклетство и сада жели да је што пре прода. То, међутим, неће ићи лако.

Ева Хајду, из мађарског Министарства културе, која је задужена за случај Севсовог сребра, каже да су преговори са маркизом пропали пре неколико година, али да мађарска влада верује да може да добије судску парницу, иако још није предузела кораке у том правцу.

Лорд Ренфру, пензионисани професор археологије са Кембриџа и стручњак за нелегалне антиквитете, изјавио је за "Гардијан" да, иако то скоро нико не може да докаже, постоји велика вероватноћа да је реч о опљачканом благу и да је оно у том рангу "робе са мрљом".

На једном од четири огромна тањира, од којих сваки има више од шест килограма чистог сребра, на латинском је угравирано: "Нека ово посуђе, о Севсо, достојно служи твојим потомцима." Експерти су закључили да је Севсо вероватно био римски генерал и колекција је добила име по њему.

Трагање за пореклом ове драгоцености још давно је однело један живот. Према верзији мађарских власти, млади радник у каменолому Јожеф Шумег случајно је ископао сребро код језера Балатон 1978. Он је две године касније пронађен обешен у подруму где је наводно крио благо. Доктори су, међутим, утврдили да то није био директан узрок смрти.

Већина археолога верује да су савршено очувани предмети илегално ископани у Мађарској, да су изнети и земље и променили неколико дилера пре него што су се обрели у Британији. Неки од тих путева водили су преко Београда и Хрватске, а поједини експерти тврде да се остатак Севсове колекције (сумња се да је Мађар ископао више од 14 комада) још увек налази у власништву познатог београдског антиквара Антона Ткалеца који одавно живи у Швајцарској.