Пад инфлације очекује се од јула

Инфлација ће највиши ниво достићи у другом кварталу ове године, а од јула се очекује њен пад и кретање ка предвиђеном циљу чији је горњи ниво шест одсто. Поред цена хране расту инфлације допринеће и поскупљење нафте и раст регулисаних цена, струје нарочито – саопштио је јуче Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије представљајући редовни извештај о макроекономским кретањима.

Према рачуници НБС, учешће цена нафте у укупној инфлацији је око 4,2 одсто, тако да кретање цена тог енергента на светским тржиштима неће имати утицај на инфлацију у Србији као поскупљења хране (чији је удео 37,8 одсто у укупној инфлацији). Утицај поскупљења нафте је већи у развијеним земљама, а обрнут случај је са храном.

НБС се, иначе, залагала да струја поскупи тек у другом кварталу како то поскупљење не би утицало на инфлацију у првом тромесечју која се узима као основ за корекцију плата у јавном сектору и пензија јер би се тиме кроз креирање додатне тражње створио инфлаторни притисак. Поскупљење струје има утицај више од један одсто на инфлацију.

Међугодишња инфлација у фебруару је достигла 12,6 одсто, а инфлациона очекивања су, по оцени првог човека НБС, порасла. Базна инфлација, без утицаја цена хране је на ниском нивоу од 0,3 одсто.

Централна банка је на последњој седници Извршног одбора повећала референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена и она сада износи 12,25 одсто. Тим нивоом је, по оцени првог човека НБС, исцрпљен могућ утицај овог монетарног инструмента на стабилност цена.

Осврћући се на полемику у јавности о томе да ли привредни раст обезбедити инфлацијом Шошкић каже:

– Привредни раст је могућ само са ниском стопом инфлације и само ниска инфлација омогућава модел раста заснован на извозу. У том смислу је био исправан договор владе и НБС крајем 2008. године који је подразумевао ниску инфлацију уз релативну стабилност курса. У таквим условима је стабилан ниво проблематичних кредита, мањи је притисак на спиралу цене – курс – цене, а мањи је такође притисак цена на плате. Ако плате расту спорије од продуктивности рада то ће поправљати конкурентност домаће привреде на међународном тржишту и смањивати трошковни притисак на инфлацију.

Упитан да ли су предложене мере кабинета премијера Мирка Цветковића да банке грађанима омогуће мировање дуга у периоду до две године како би могли да узму нови кредит у супротности с мерама НБС, гувернер је одвратио да није схватио да постоји иницијатива за додатно задуживање грађана.

– НБС тежи томе да месечне рате буду отплативе и да нема раста проблематичних кредита. Однос банке и клијента је однос две уговорне стране које могу у обостраном интересу да промене план отплате. Не верујем да ли ће неко потрошити расположиви новац на ново задуживање. Мислим да ће грађани бити опрезни – рекао је Шошкић.

Гувернер је напоменуо и да је од краја новембра прошле године до данас динар номинално ојачао око четири одсто према евру, што је последица повећања референтне каматне стопе, пада премије ризика земље и растуће заинтересованости страних инвеститора за куповину трезорских записа.

Процене НБС о порасту БДП-а у 2011. години од три одсто остају непромењене што је засновано на очекиваном расту приватних инвестиција. За дугорочан привредни раст потребно је да стопе раста БДП-а буду најмање као пре избијања економске кризе, кад су износиле од пет од седам одсто.

У прошлој години у буџет Србије уплаћено је око 2,4 милијарде динара по основу остварене добити централне банке, а очекује се да ће у овој години то бити 4,2 милијарде.

Ј. Рабреновић