Десети пут очи у очи

После три године Јелена Јанковић и Ана Ивановић поново деле мегдан у Индијан Велсу. Њихов сусрет у осмини финала игра се или вечерас или ноћас по нашем времену, сва је прилика на главном стадиону, другом највећем тениском објекту под ведрим небом (16.100 места).

Наше најбоље тенисерке су без проблема савладале по прве две препреке. Јанковићева (шеста на светској листи) била је убедљива и против Немице Јулије Гергес (35) са 6:2, 6:4, док је Ивановићева (21) имала у трећем колу још мање мука с Чехињом Барбором Захлавовом Стрицовом (57) – 6:2, 6:2. У десети међусобни окршај обе иду с много самопоуздања и с вером у победу. Она, чија игра превлада и која не буде срљала у грешке, састаће се прекосутра у четвртфиналу с успешнијом из меча Белгијанке Ким Клајстерс (2) и Францускиње Марион Батроли (17). Парови осмине финала у тој половини жреба су и Франческа Скјавоне (Италија, пето место) – Шахар Пер (Израел, 12) и Јанина Викмајер (Белгија, 25) – Доминика Цибулкова (Словачка, 27).

Јанковићева је прошле године тријумфовала и то је једини трофеј који је још у њеном поседу. Ивановићева се лане није прославила. Пала је на првом искушењу. Најбоља летонска тенисерка Анастасија Севастова, онда 63. на листи, нанела јој је још један од неколико непријатних пораза који су је задесили у дубокој играчкој кризи после величанствене победе на Ролан Гаросу 2008. и запоседања првог места. Два претходна пута, међутим, остварила је запажен резултат. И она је окусила сласт тријумфа, пре три године, истог дана када и Новак Ђоковић (мушки турнир се игра непрекидно од 1976, а женски од 1989). У финалу је форхендима разорила Рускињу Светлану Кузњецову са 6:4, 6:3. Идуће године корак ју је делио да постане тек друга тенисерка која је сачувала трофеј, што је учинила само легендарна Мартина Навратилова 1991. Рускиња Вера Звонарјова се у финалу ипак боље снашла по неумољивом ветру који је реметио игру – 7:6 (7:5), 6:2.

Први сусрет две наше тениске јунакиње у Индијан Велсу био је занимљив, а завршен је пријатним осмесима с обе стране мреже приликом руковања победнице и поражене. Ивановићева је претпоследњи корак ка тријумфу начинила победом са 7:6 (7:3), 6:3. Две узастопне меч-лопте је стекла на сервис Јанковићеве тако што ју је лобовала, вративши ипак на једвите јаде њен несрачунати зицер-ударац. Досуђен је аут, али је Ивановићева захтевала да се одлука линијског судије провери електронски. Око соколово је видело да је лопта окрзнула црту у милиметар. Код једне је то измамило осмех задовољства, а код друге осмех који се питао „да ли је могуће“. Јанковићева није успела бар да смањи вођство на 5:4 и тако продужи наду. Ивановићева је њен потоњи први сервис дочекала на форхенд од кога у то време није било одбране.

Недуго затим су се среле и у полуфиналу Ролан Гароса. Ивановићева је однела још једну победу која јој је дала полет за тријумф, пету узастопну у њиховим окршајима. Био им је то најлепши сусрет. После су се састале још два пута. Оба дуела су припала Јанковићевој, а о њима преовладава утисак да су одиграни кад је Ивановићева губила себе, а затим се борила да себе и пронађе. Сада су шансе „фифти-фифти”.

– Задовољна сам што сам играла своју игру против тенисерке која има снажне ударце и одличан сервис. Узвраћала сам их не оклевајући, скоро без грешке – казала је Јанковићева после победе против Гергес. – С нестрпљењем очекујем меч с Ивановићевом. Много пута смо играле једна против друге. Биће то сасвим обичан сусрет с јаком противницом, ништа више од тога. Потрудићу се да и даље играм стабилно и усредсређено, не оптерећујући се ко ми је преко пута.

Последњи дуел наших најбољих тенисерки, пролетос, на шљаци у Мадриду, обележен је потпуном превлашћу Јанковићеве у одлучујућем сету, који јој је припао са 6:1. Упамћен је, међутим, и детаљ непосредно после меча. Спремајући се да напусти „Магичну коцку“, главно поприште турнира у шпанској престоници, она се, опијена победничким задовољством, подругивала савладаној противници. Окренута својим најближим присталицама на трибинама с поругом ју је изопонашала како тријумфално замахује руком са стегнутом шаком, што је њен заштитни знак. Можда за ионако амбициозну Ивановићеву то и не буде сасвим обичан меч...

Г. А.

--------------------------------------------------------------------

Назире се и сусрет Ђоковића и Троицког

Још по препрека дели двојицу наших најбољих тенисера од сусрета у осмини финала у Индијан Велсу. Новак Ђоковић је прву препреку прошао за 59 минута. Са 6:0, 6:4 савладао је Руса Андреја Голубјова (39), најбољег тенисера под казахстанском заставом.  И Виктор Троицки кренуо је од другог кола, пошто је један од 32 носиоца, а победио је аустралијску наду Бернарда Томића (187) са 6:4, 6:4. Следећи противник му је Француз Мишел Лодра (27), који је у другом колу избацио најбољег колумбијског играча Сантијага Хиралда (44) са 7:6 (8:6), 6:4. Ђоковићу је супарник најбољи летонски тенисер Ернестс Гулбис (34).

--------------------------------------------------------

Ђорђе иде Новаковим стопама

После стартне победе у Индијан Велсу Ђоковић је говорио и о будућности своје млађе браће, 19-годишњег Марка, који на светској листи заузима 638. место, и 16-годишњег Ђорђа, полазника чувене тениске школе Ника Болитијерија на Флориди.

– Марко у последње време ретко учествује на турнирима јер су га опхрвале повреде. Сада је пред тешком одлуком: да ли да настави с тенисом или да упише факултет. Биће то искључиво његово решење. Што се тиче Ђорђа, он је веома талентован. Чешки тенисер Радек Штјепанек, који је с њим тренирао код Болитијерија, рекао ми је да користи све најбоље од мене, чак и да ме надмашује. Срећан сам што моја браћа, посебно Ђорђе, желе да следе мој пут. Свестан сам да им моји успеси чине бреме, али их охрабрујем и подржавам на сваком кораку – испричао је Ђоковић.

Г. А.