НАТО убија, Србија плаћа

Веће Општинског суда у Новом Пазару, којем је председавао судија Шефкија Калач, недавно је донело првостепену пресуду којом се држави налаже да исплати одштету од укупно 13,5 милиона динара наследницима петоро грађана погинулих приликом ваздушног напада НАТО-а. Реч је о трагедији која се догодила у раним поподневним сатима 31. маја 1999. године, када је авио-бомба погодила стамбену зграду у Улици Стевана Немање, при чему је погинуло 11 људи.

Међу њима је било и резервиста чије су породице већ добиле одштету јер су њихови најближи погинули као припадници војске, као и цивила чије породице нису желеле да траже одштету или иза којих није остао нико од наследника. Поменута пресуда је значајна јер је први пут држави наложено да плати одштету за смрт цивила који су погинули приликом дејстава западне војне алијансе.

– За сваку погибију неко мора да буде одговоран, објективно или субјективно. Тако је и у облигационим односима. Рат је друштвена појава, државе имају војске и улажу у њих да би сачувале територијални интегритет и живот својих грађана. Војска Југославије се часно борила 1999. године, али је питање са каквим техничким могућностима. За њену тадашњу опремљеност одговорна је држава, дакле посредно и за погибију грађана које њене оружане снаге нису успеле да заштите – објашњава Драган Нововић, адвокат који заступа 22 наследника петоро погинулих Новопазараца.

Одштета и на западу

По његовим речима, због овог ваздушног напада у којем је погинуло 11 људи, међу њима и двогодишњи Марко и његов отац Владан Симић, било је планирано и покретање тужбе против НАТО-а, али нису прикупљена неопходна средства за ову правну битку. Нововић напомиње да исплата одштете погинулим цивилима од стране Србије не може угрозити право и на евентуалну исплату одштете од држава НАТО-а. Овај адвокат активан је и у случају "Варварин" пред немачким судовима, односно захтеву за одштету породицама цивила погинулих 30. маја 1999. приликом бомбардовања моста у овом граду.

– Једноставно речено, Србија би требало да исплати одштету цивилима погинулим током рата 1999. године, а затим да као држава постави питање ратне одштете. Управо овај аргумент чуо се и на једној судској расправи у Немачкој у вези са случајем "Варварин", када је речено да ратну одштету треба да траже државе а не појединци. Проблем је што се питања ратне одштете провлаче деценијама, због чега би свака држава морала да благовремено и адекватно обештети своје грађане а касније да та средства потражује од државе коју терети за ратну штету – објашњава Нововић.

Како "Политика" незванично сазнаје у Министарству одбране, правници ове институције већ су поднели жалбу на пресуду Општинског суда у Новом Пазару.

"Проблем легитимације"

Они су свој став базирали на "проблему легитимације", односно да ли је исправно што је тужба поднета баш против Министарства одбране, а не неког другог државног органа.

– Не споримо право породица жртава бомбардовања да добију одштету, али ако се одштетни захтеви за све што се дешавало током деведесетих пребаце на терет Министарства одбране, Србија више неће имати војску. Ми исплаћујемо одштету породицама погинулих припадника војске, одштета наследницима настрадалих цивила морала би да иде по некој другој линији. Ако би се увела таква пракса, неко би могао да тражи од нас да платимо и материјалну штету нанету током бомбардовања јер нисмо заштитили своју територију – кажу у Министарству одбране.

По речима нашег саговорника, који је желео да остане анониман, питање исплате ратне штете цивилима мора се решавати на државном нивоу, а не од случаја до случаја. Другостепено суђење у вези са погибијом грађана Новог Пазара одржаће се у Окружном суду у овом граду, када ће бити одлучено да ли ће и како Србија исплатити одштету породицама цивила које је усмртила бомба НАТО-а.

-----------------------------------------------------------

Одговорност државе

– Држава одговара за рад својих органа као што је војска. Ако је било пропуста, попут заказивања система за узбуњивање – због чега су наступиле тешке последице, постоји одговорност државе. Међутим, не може се једна пресуда у вези с погибијом цивила током бомбардовања аутоматски "пресликати" на све сличне случајеве – каже Весна Секулић, судија Првог општинског суда у Београду, наглашавајући да не може да коментарише пресуду суда у Новом Пазару управо зато што јој нису познати детаљи из овог предмета.

По њеним речима, о томе који ће државни орган испред државе плаћати одштету зависи од подносиоца тужбе који предлаже суду који орган треба да плати одштету. Иначе, у Првом општинском суду води се поступак за плаћање одштете породицама цивила погинулих приликом бомбардовања места Мурино у Црној Гори. Месна надлежност суда одређена је по седишту државних органа тадашње СР Југославије.