Може у Сирији, али не и у Црној Гори

Српски држављани у Словенији неће се изјашњавати на референдуму о новом уставу, јер их у тамошњем бирачком списку нема довољно да би се отворило гласачко место. То је, кратко, саопштила наша амбасада у Љубљани, додајући да није могуће обавити гласање "јер се није пријавио довољан број грађана".
Незванично, у Влади Србије сазнали смо да су у Словенији пријављена 83 гласача. За отварање гласачког места, било у амбасадама у иностранству, било у Србији, потребно је најмање 100 гласача на тој територији, прописују наши изборни закони. Ипак, након одлуке да то не важи за Космет, РИК је ових дана дана одлучио да одобри отварање још три бирачка места за која је било пријављено мање од 100 гласача – у Дамаску (47), Алжиру (76) и у Јужноафричкој Републици (88), уз образложење да у тим далеким земљама иначе не живи велики број Срба.

Међутим, конкретније објашњење због чега за приближно исти број пријављених гласача у Словенији и Јужноафричкој Републици важе различити критеријуми нисмо добили.

А и сам пут до податка о броју гласача у Словенији био је мукотрпан. Најпре, наша амбасада у Словенији није хтела да открије податак колики број грађана је уписан у списак гласача у Љубљани, па је нашег дописника упутила је на Републичку изборну комисију која нас је након тога усмерила ка Министарству за државну управу као надлежном за бирачке спискове, па и за оне у дијаспори, уз образложење да оно води евиденцију и упућује у РИК само спискове са више од 100 гласача. Министарство државне управе је, међутим, после више наших покушаја да дођемо до одговора, "вратило лоптицу" РИК-у.

По Упутству о спровођењу републичког референдума, Министарство за државну управу требало је да најкасније до поноћи 12. октобра РИК-у достави изводе из бирачког списка за свако гласачко место у иностранству, као и попис гласача уписаних у посебну евиденцију гласача дијаспоре сачињен за сваку општину. Даље, РИК доставља примљене посебне изводе из бирачког списка Министарству спољних послова које их потом шаље гласачким одборима у иностранству. У овом министарству рекли су да податке о словеначким гласачима немају.

Још пре овог случаја, у РИК-у су објаснили да су бирачки спискови ажурирани према списковима са претходних, председничких избора, одржаних 2004. године. Тада је, изменама Закона о избору народних посланика, нашој дијаспори и омогућено да гласа, а посебна евиденција је направљена тако што су се у њу уписивали грађани Србије у иностранству који желе да гласају, уколико су се овде одјавили, а имају пријављено пребивалиште у страној земљи. Ову могућност добили су и Срби рођени у дијаспори који имају и наше држављанство. Тада је сачињен списак са укупно око 12.000 гласача.

Под истим условима, грађани Србије у дијаспори, којих по свим проценама има далеко више (претпоставља се да је међу њима између милион до три милиона бирача), могли су да се упишу до пре десет дана, а до јуче је то било могуће учинити судским путем – 48 сати пре гласања. РИК је омогућио онима који су у иностранству променили пребивалиште, а нису га пријавили, да уколико се у тој земљи организује гласање учине то у нашој амбасади. На седници РИК-а је прошле недеље саопштено да је за референдум сачињен списак од 20.700 гласача у дијаспори, да би нам прекјуче рекли да је у питању била грешка и да је на списку око 18.093 гласача Србије у иностранству. Оно што је занимљиво јесте то да су се на седници чуле незваничне процене да исто толико (око 18.000) бирача има и у Црној Гори. Гласање о уставу тамо неће бити одржано, речено је тада, јер није завршен процес раздруживања нити отворено дипломатско представништво Србије.

Одлуком Републичке изборне комисије, која је објављена у "Службеном гласнику" Републике Србије, број 88, 13. октобра 2006. године, наши грађани ће на референдуму моћи да гласају на 40 места у 24 државе. С обзиром на то да је максималан број грађана који могу да се упишу на једно гласачко место 2.500, у земљама у којима има највише Срба биће и више гласачких места.

-----------------------------------------------------------

Гласачка места

У Аустрији се гласа на три места: у Бечу, Салцбургу и Грацу; у Италији исто – у Риму, Трсту и Милану; у Немачкој се гласа у шест градова: Берлину, Диселдорфу, Минхену, Штутгарту, Хамбургу и Франкфурту на Мајни; у Сједињеним Америчким Државама гласа се у Вашингтону, Њујорку и Чикагу; у Француској: у Паризу, Лиону и Стразбуру; у Швајцарској: у Берну, Женеви и Цириху; а Шведској у Стокхолму и Малмеу.

Остала гласачка места су у амбасадама у Аустралији (у Сиднеју), у Белгији (у Бриселу), у Великој Британији (у Лондону), у Грчкој (у Атини), у Канади (у Торонту), Либији (у Триполију), у Македонији (у Скопљу), у Руској Федерацији (у Москви), у Словачкој (у Братислави), у Холандији (у Хагу), у Данској (у Копенхагену), Норвешкој (у Ослу), Алжиру (у Алжиру), у Пољској (у Варшави), у Израелу (у Тел Авиву), у Сирији (у Дамаску) и у ЈАР-у (у Преторији).

Земље у којима Србија има дипломатска представништва а на којима неће бити одржано референдумско гласање, осим Словеније су: Албанија, Ангола, Аргентина, Белорусија, БиХ, Бразил, Бугарска, Египат, Етиопија, Финска, Хрватска, Индија, Индонезија, Јапан, Јордан, Кина, Кипар, Куба, Кувајт, Мађарска, Мароко, Мексико, Мјанмар, Нигерија, Перу, Шпанија, Ватикан, Тунис, Турска, Украјина и Замбија.

-----------------------------------------------------------

За гласање у свету 10,38 милиона динара

Надлежне у РИК-у упитали смо због чега за отварање гласалишта у иностранству за референдум о уставу нису генерално укинули предуслов од 100 бирача, а не само за нека места и делимично, као што је то случај на Косову и Метохији.

Заменик секретара Јасминка Јаковљевић одговорила нам је да је у покрајини, због специфичне ситуације и отежаних околности, морало и на тај начин да се омогући Србима да гласају, а да је то "омогућено и Србима у иностранству, тамо где број бирача није потпуно занемарљив". Када су усвојене измене изборних закона којима је омогућено гласање дијаспоре, прихваћено је да број од 100 бирача буде услов да се у некој земљи оно организује због трошкова које изискује.

"Где год је могао, РИК је те трошкове настојао да смањи, чланови бирачких одбора су наши грађани оданде којима се исплаћују само дневнице, док се трошкови пута и хотелског смештаја плаћају само једном од чланова сваког бирачког одбора – ономе који носи гласачки материјал", каже Јаковљевић.

На основу рачунице Министарства спољних послова, РИК је исплатио за дневнице, путне трошкове и смештај 8.883.918 динара а за накнаде 1.498.778 динара , односно укупно 10.382.668. Томе ће бити додати накнадни трошкови, према обрачуну након референдума. Најскупље је, по нашим рачуницама гласање у Сиднеју, за које је уплаћено 3.325 евра. За дневнице једног члана одбора који путује потребно је 265 евра, за авио-превоз још 1.800 евра, а за његов смештај 1.000 евра. Председници одбора и заменици од РИК-а добијају накнаде у износу од 50 евра, а чланови по 40. По трошковима не заостају много ни Торонто, ни градови у САД, а најјефтиније је гласање наших грађана у Македонији, за које је уплаћено 1.050 евра – поред накнада и дневница од 165 динара, 175 евра је утрошено за превоз члана одбора и 450 за хотелски смештај.

-----------------------------------------------------------

У САД и Канади дан раније

По одлуци РИК-а, гласачка места у иностранству биће отворена, као и овде, 28. и 29. октобра од 7 до 20 часова, осим у САД и Канади где ће, због временске разлике, гласалишта бити отворена 27. и 28. октобра. Због временске разлике од једног сата, у Лондону и Алжиру ће се гласати 28. октобра од 7 до 20, а 29. октобра од 6 до 19 часова.

Мирјана Никић

-----------------------------------------------------------

Гласање и у Њујорку

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 25. октобра – Српска дијаспора први пут добија прилику да се о политичком уређењу матице изјашњава и у Њујорку, у којем је недавно отворен генерални конзулат наше земље и где ће за викенд бити отворено гласачко место за референдум о новом уставу Србије.

"На бирачком списку код нас је око 250 људи", каже конзул саветник Владимир Жутић. Заинтересованих за гласање је било више, али због кратког рока нису сви стигли да се на време региструју.

Исељеници који имају држављанство Србије, као и њени грађани на привременом раду у Сједињеним Америчким Државама гласаће на три места – у амбасади у Вашингтону и у генералним конзулатима у Чикагу и Њујорку. Примењен је географски кључ: настањени на североистоку изјашњаваће се у Њујорку, са југоистока у Вашингтону, а из осталих крајева у Чикагу.

Највише гласача, с пријавама које су оверене у надлежним службама у Београду, налази се на вашингтонском списку, укупно 488 – потврђује нам конзул Дејан Радуловић. Најмање их је засад, стицајем околности, у Чикагу који важи за "највећи српски град у Америци" – око 130. Генерални конзул Деско Никитовић то објашњава као "техничку омашку" насталу приликом извесних преусмеравања спискова у Београду и верује да ће се обавити корекција тако да у Чикагу може да се изјасни око 400 пријављених гласача.

Међу њима би требало да буду и учесници конвенције Конгреса српског уједињења, чије се одржавање у том граду временски подудара с референдумом.

Надлежни овде процењују да ће гласача бити осетно више на будућим изјашњавањима, када буде и више времена за регистрацију пријава. Никитовић подсећа да је гласање у српској дијаспори још "у почетној фази" – први пут је било организовано 2004. за председничке изборе у Србији, када је у Чикагу и Вашингтону гласало само нешто више од 300 људи. Он процењује да ће излазност непрестано расти и да би томе помогло ако би матица максимално поједноставила административну процедуру – како упис у бирачке спискове, тако и поступак по молбама за стицање држављанства Србије. У Чикагу и околини живи, каже Никитовић, више од 200.000 људи српског порекла, а само око 50 одсто њих има држављанство Србије.