Пет нуклеарки „окружује” Србију

БЕОГРАД – Енергетски стручњаци упозоравају да је Србија, која нема властиту атомску електрану, „окружена” са пет „атомки”, међу којима су најближе Козлодуј у Бугарској, Кршко у Словенији, Черне воде у Румунији и Пакш у Мађарској, док је нешто удаљенија у Јасловским Бохуњицама у Словачкој.

Све наведене нуклеарке сада раде у нормалном режиму, а румунске власти су саопштиле да атомска електрана Черневоде може да издржи потрес и до 7,5 степени Рихтерове скале.

Реализација пројекта нове бугарске атомске електране „Белене”, за који је начелно интересовање показала и Србија, за сада касни, због неспоразума између руских инвеститора у владе у Софији, а велико је питање када ће, у новонасталим околностима, радови на том енергетском објекту и почети.

Колико је снажну реакцију изазвао тежак удес у јапанској атомској централи, после земљотреса и цунамија који је Јапан погодио 11. марта, уочљиво је и по изјави немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Она је, наиме, најавила да ће свих седам нуклеарки у њеној земљи, старијих од 30 година, бити привремено искључене из погона.

Меркелова је рекла, после састанка са шефовима влада немачких покрајина у којима постоје нуклеарне централе, да до 15. јуна треба да буду дати одговори на сва питања везана за безбедност нуклеарки у земљи.

Руски премијер Владимир Путин затражио је од руске федералне корпорације за атомску енергију „Росатом” и министарстава за енергетику и екологију да анализира планове о изградњи централа, после проблема у јапанској атомској централи „Фукушима”.

Нуклеарна електрана Кршко, која је изграђена још у бившој Југославији према технологији компаније „Вестингхаус”, у току јануара ове године произвела је око 520.000 МWх електричне енергије, а њени оперативни руководиоци тврде да је „пројектована и грађена у складу с америчком регулативом и високим стандардима за противпотресну безбедност”.

Ти стандарди осигуравају да се, и у случају знатно јачих потреса од оних који су досад забележени на подручју гђе се налази нуклеарка Кршко, она заустави на безбедан начин, тврди управа.

У нуклеарки Козлодуј у Бугарској, ЕУ су из безбедносних разлога, пре неколико година затворила два реактора, за које су претходно стручњаци оценили да су „међу десет најопаснијих у свету.„

Атомска електрана „Чернавода”, на југоистоку Румуније, има два реактора од по 700 мегавата и обезбеђује око 18 процената електричне енергије потребне тој земљи.

Румунија је најавила грађу своје друге нуклеарне електране, прецизирајући да ће то бити обављено до 2030.

У нуклеарски Пакш, која се налази близу границе Мађарске са Хрватском и Словенијом, је пре осам година забележен инцидент који су неки стручњаци за атомску енергију тада означили као „критично стање”.