Из славине или на бунару

Пре пола године вест дана била је да је Делта ерлајнз прва авио-компанија у свету која је почела да продаје карте преко Фејсбука. Мање је познато да код нас можете преко Фејсбука да резервишете смештај у једном хотелу код Ивањице, а претходно се детаљно упознате са свим садржајима који су доступни у хотелу и изузетној природној околини и на Фејсбук зиду „поразговарате” са директором маркетинга.

У америчким школама су се управо на друштвеним мрежама (Фејсбук) појавили нови облици ђачког мобинга, по много чему неупоредиво тежи од оног на који смо се већ (нажалост) навикли. Разлика је у томе што се од виртуелног мобинга не може побећи – ако се ученик упише у другу школу (са жељом за нови почетак), у новом одељењу ће га одмах препознати по профилу на друштвеној мрежи који га прати много комплетније и свеобухватније него некадашње „карактеристике” од којих смо ,,стрепели” пре 40-50 година.

Пре него што олако „забраните” коришћење друштвених мрежа (што је и технички неизводљиво) размислите о томе да иста технологија може да се употреби на сасвим другачији начин. Учитељица разредне наставе у основној школи у Панчеву користи Фејсбук странице да многе педагошке активности повеже и са децом и са њиховим родитељима. На њеном друштвеном профилу су обавештења о: распореду часова, променама смене, родитељским састанцима, систематским прегледима, такмичењима и резултатима такмичења, позоришним и биоскопским представама, важним стварима које треба да се понесу у школу и слично.

Када је земљотрес погодио Краљево (3. новембра, у два сата ујутро), корисници Твитер друштвене мреже су прве информације о томе имали од других твитераша после седам минута, много пре него што су обавештење добили од било ког јавног медијског сервиса. Једна банка је преко своје Фејсбук странице организовала одлазак добровољаца на викенд-рашчишћавање рушевина у Краљеву, а „Лајк” је служио да се пријавите за одлазак (банка је плаћала превоз).

Можемо ли да замислимо да се лишимо Интернета? Они старији, којима се Интернет појавио у зрелом животном добу, вероватно и могу много лакше од млађих, који не знају да је постојало и време у коме широкопојасни Интернет није био део уобичајене стамбене инфраструктуре. Као што ни аутор ових редова не може уверљиво да замисли да се вода не добија из славине, већ да се по њу мора ићи у двориште на бунар, што је била реалност многих из претходне генерације. Тако би без Интернета опет слали писма нашим исељеницима, рачуне би плаћали само у пошти и банци (па какав год да је напољу кијамет), родитељи би се виђали са учитељицом на родитељским састанцима и у дану отворених врата, авио-карте бисмо куповали само у пословницама и туристичким агенцијама...

Наш привреда, која је део глобалне привредне инфраструктуре, не само да не би била конкурентна већ би била скоро потпуно онемогућена у функционисању. Замислите данас да покушавате да комуницирате са пословним партнерима само преко телефона, факса и курирске службе? Пре него што бисте поштом (факсом) и примили захтев за понудом, ваш потенцијални купац би своју набавку извршио код неког другог. Док бисте ви ујутро чекали да вам курир донесе извод из банке у коме је извештај о томе шта се јуче дешавало на вашем рачуну, ваша конкуренција би у реалном времену вршила робно-новчане трансакције.

Опасности, које нам реално прете у виртуелном свету, нису ни у чему преувеличане, у том погледу будућност је много црња него што сада можемо и да претпоставимо. Све то није разлог да се одустане од коришћења свих интернет сервиса (чији број непрестано расте) него управо мотивација да се сталном обуком оспособљавамо за безбедно коришћење Интернета, јер је то услов нашег економског опстанка.

Ипак, повремено прошетајте парком вашег кућног љубимца у off-line режиму...

Директор И Нет доо