Повратак знању

Овогодишњи Београдски сајам књига биће сигурно запамћен по новим целовитим капиталним делима или новим томовима већ започетих подухвата. Готово да нема штанда великог издавача да га не краси неко енциклопедијско издање или луксузна монографија; о сабраним и одабраним делима да не говоримо. Зато уопште не завидимо жирију Сајма који треба да одлучи које је од њих најбоље.

После монографије "Дрина" Завод за уџбенике и наставна средства из Београда објавио је монографију "Морава" из пера групе аутора, са намером да и у наредним година оваквим издањима која ће, сигурно, красити многе јавне и приватне библиотеке, дода и нове наслове. Први следећи је монографија о Фрушкој гори.

Пажњу плени и предивна монографија "Медиала" београдског "Службеног гласника" и Српског културног клуба. Ова јединствена књига са 156 колорних репродукција, како најављује издавач, сећање је на уметничку филозофију једног времена, и у њој се налази комплетна прича о овој групи уметника који су у оно време тражили своје место под сунцем. Данас су они светски познати, а у књизи ћете наћи, поред осталог, биографске приче Оље Ивањицки, Леонида Шејке, Мира Главуртића, Синише Вуковића, Косте Брадића, Уроша Тошковића, Миодрага Даде Ђурића, Љубе Поповића, Владимира Величковића, Милића Станковића, Милована Видака, Светозара Самуровића, Владана Радовановића… Издање "Медиале" штампано је на српском, француском и енглеском језику.

Није монографија, али јесте изузетно значајно дело: београдска "Народна књига" објавила је, водећи рачуна о све већем интересовању за америчку књижевно-историјску литературу, први том Оксфордске енциклопедије америчке књижевности, а на штанду тог издавача почасно места заузима непревазиђена Историја цивилизације у 11 томова Вила Дјуранта, подвиг који је трајао неколико година, и окончан за прошлогодишњи Сајам књига.

Издавачка кућа "Моно и Мањана" објавила је, поред бројних књига, и Енциклопедијски историјски атлас света у којем је изнет свеобухватан и детаљан приказ човечанства, од древних времена до данашњих дана. Читалац ту може да спозна све о успонима и падовима империја, рађању нација, трговини и технологији, миграцијама, ратовима и религијама, уз мноштво мапа и богату библиографију.

"Stylos" из Новог Сада се може похвалити да годинама својски истрајава на једној изузетној библиотеци, "Елем", коју уређује (и многа дела и сама преводи) Слађана Милинковић. У њој овај издавач негује дух антике, објављујући праве мале бисере античке књижевности, нижући тако дело за делом, и то први пут на српском језику. "Stylos" се, даље, одлучио да за овај Сајам, у избору Пере Зупца, ода почаст једном од најпознатијих песника кога никада неће заборавити ни стара Југославија ни нове државе израсле на њеном тлу. Реч је, наравно, о две изузетне књиге: "Часна доколица – Изабране песме" и "Удварач на великом одмору – Изабране песме за децу и омладину" које представљају целокупан пресек стваралаштва Душка Трифуновића а међу њиховим корицама се налазе, можда, најпиткије и читаоцу најпријемчивије Трифуновићеве песме. Неке од њих спадају у најлепше песме нашег језика, а многе од њих можемо у себи и отпевати на једну од оних толико пута слушаних и упамћених мелодија. Ова су дела, како каже приређивач, драгоцена улазница у свет литературе песника Душка Трифуновића, јер ће се многи читалац заинтересовати и за онај затамњени део његовог стваралаштва, склањан и скрајнут у одељак библиотеке за љубопитљиве, који га као писца одређује у времену.

Енциклопедистику и прегледе, односно историје различитих области објављује још неколико значајних издавача: међу њима је београдски "Плато" који је на српском објавио први од десет томова (по редоследу, иначе, трећи, "Средњовековна филозофија", у преводу Предрага Милидрага) Раутлиџове "Историје филозофије". Раутлиџова Историја филозофије (уредник издања на српском Илија Марић) даје хронолошки преглед историје западне филозофије од почетка у шестом веку пре н. е. до сада. Она подробно разматра све важније филозофске тековине, а највише простора је додељено оним појединцима који се једнодушно држе за велике филозофе. Али, како стоји у рецензији, ни мање фигуре нису занемарене тако да се у десет томова налазе основне и критичке информације о сваком значајном филозофу прошлости и садашњости. Осим тога, ови су филозофи смештени јасно у културни, а нарочито научни контекст свог времена.

Раутлиџова Историја филозофије која креће од почетка ка Платону, преко хеленистичке филозофије средњег века, ренесансе… до филозофије значења, сазнања и вредности у двадесетом веку није намењена, као уосталом као и књиге које смо споменули, или сличне које се такође могу наћи на Сајму, само стручњацима. Изгледа да се враћају добра времена када се знање сматрало непролазном вредношћу…

Непролазна вредност, показаће се тек, лежи у "Сарајевским свескама", часопису о којем можете чути више у сали "Борислав Пекић" (данас од 13.00, сутра и у недељу од 12.00). Реч је о пројекту Медија центра, часопису који "успоставља покидане везе и дијалог међу институцијама културе и културним и јавним радницима у региону". Књижевници из свих делова покидане Југославије покушавају да обнове културни простор, да покажу да осим мржње постоји и успешна сарадња и заједничка радост због успешно објављене књиге. Или, часописа. Гости Београда ових дана на Сајму и у Народној библиотеци Србије су: Деан Дуда, Миљенко Јерговић, Ламија Бегагић, Роберт Перишић, Марко Томаш, Едо Поповић, Милан Клеч, Норма Бале, Фадила Нура Хавер, Ненад Величковић, Предраг Луцић, Хени Ерцег, Виктор Иванчић, Мима Симић и Даша Дрндић. Разговоре са њима, у заказано време, воде Дејан Илић и Владимир Арсенијевић. Послушајте их…

--------------------------------------------------------------------------

Награда "Балканика"

Наша земља ће ове године, први пут, бити домаћин Фондације Балканика, а овогодишњи кандидат за истоимену, престижну награду која се додељује за дело објављено на Балкану током претходне године, јесте наш писац Данило Николић. Име добитника награде биће објављено у недељу на Сајму књига у 14.30. Београдски издавач "Народна књига", као члан ове фондације и домаћин гостима из иностранства позива на Сајам књига, на штанд Балканике, у хали 14.

Награда је први пут додељена 1997. године Давиду Албахарију из Србије, а међу досадашњим добитницима се налазе и реномирани писци као што су Антон Дончев из Бугарске, Николас Баколас из Грчке, Фатос Конголи из Албаније... У најужој конкуренцији из наше земље су до сада били и писци: Горан Петровић, Владислав Бајац, Светислав Басара, Данило Николић и Гордана Ћирјанић. К. Р.