Кад пише „винтиџ”, из бакиног је ормара

Огледалце, огледалце, шта да обучем да бих била најлепша на свету? Пре него што завире у ормар, многе даме ће одговор на вечито женско питање потражити испред компјутера. Али неће тражити ни сајт „Вога“ нити да „скину“ најновију одевну комбинацију омиљене холивудске звезде. Нове трендсетерке у Србији су домаће модне блогерке, девојке са стилом које у своје онлајн дневнике обично стављају сопствене фотографије.

Армија њихових обожаватељки свакодневно одлази да види како су се дотерале Вања, Марина, Јелена и остале „колегинице“. Знају да нису обукле ни „шанел“ ни „диор“, већ нешто што и саме могу наћи у радњама по приступачним ценама.

„Одувек сам волела да се кинђурим, да правим и шијем ствари. Прошле године сам дипломирала архитектуру, запослила се у једном бироу, а блог је био начин да се из хобија бавим модом и проширим круг људи које познајем“, каже Марина Арнаут (25).

Идеју је добила пратећи сличне стране блогове, а сада је њен модни дневник (frashionbymarina.blogspot.com) инспирација стотинама девојака.

„Била сам једна од првих када сам покренула блог пре годину дана. Писала сам о моди, фотографисала се у омиљеним одевним комбинацијама, писала кад и где има неко снижење. У почетку је то било као да причам са другарицом“, прича Марина.

Међутим, број тих другарица се временом умножио са две-три посете на дан на 900. Пошто их прате и обожаватељке из иностранства, један део текста наше најпознатије блогерке често преводе на енглески.

(/slika2)Читатељке остављају коментаре и шаљу мејлове да их похвале и захвале им што им дају идеје. И то нису само клинке које лудују за крпицама, већ и професорке, мајке са малом децом. Углавном се свима допада што су њихове комбинације шик, а опет приступачне.

Кад пише „но нејм“, купљено је код Кинеза или у некој сваштари, а „винтиџ“, значи да је из маминог или бакиног ормара, објашњава Марина.

„Не користим ништа специјално скупо. Показујемо и обичне ствари које се могу наћи код Кинеза“, каже 26-годишња Вања Милићевић, чији блог fashionandstylev.blogspot.com дневно бележи више од хиљаду посета.

Од страних колегиница-блогерки Вања редовно прати Кјару из Милана и Керолајн из Стокхолма. Модне магазине је престала да купује из истих разлога које њене обожаватељке наводе у коментарима: превише реклама за прескупе ствари које не би знала где да купи и кад би могла.

Сањају ли да једног дана могу да пришуте „диор“ или „шанел“?

„Не баш. Сањам да радим занимљиве ствари у архитектури и да будем стручњак у томе, а и да се лепо облачим. Мислим да је генијалан спој архитектуре и моде, моја истраживања иду у смеру како мода може да диктира архитектуру и обрнуто. Чак сам и за дипломски радила модни центар на Ади Хуји.“

У свету су модни блогери последњих година веома утицајни и – све богатији. Млади Филипинац, познат као Брајан Бој, седи у првом реду на најважнијим ревијама, аранжира излог „Долче и Габана“ радње у Милану, а Марк Џејкобс је недавно по њему назвао ташну од нојеве коже. Годишње зарађује 100.000 долара од реклама, а наплаћује и нека појављивања на јавним догађајима.

Наше трендсетерке о толикој заради засад само могу да сањају, јер многе компаније још нису схватиле моћ и утицај блогера. Међутим, ствари се полако мењају.

„Почели су да нас стављају на листе новинара које позивају на догађаје“, каже Јелена Каракаш (25), која годину дана води блог „Ко не воли ципеле, не воли ни људе“. Пошто је послом везана за моду (бивши заменик уредника часописа „Лофисијел“, тренутно пи-ар у једној продавници француских модних брендова), дешавало јој се да јој се креатори обрате са рекламним аранжманом који је у свету уобичајен, а познат је као give away. На пример, једне панталоне поклоне њој, а друге дају да она поклони једној посетитељки блога.

Телекому је такође било занимљиво то што ова врста блогова има тако велику посету, па су три девојке добиле „андроид тач” телефоне.

Ј. Каваја