Галеника нема лек за беспарицу

После дванаестодневне блокаде због дуга од 60 милиона динара, рачуни фабрике лекова „Галеника” одмрзнути су пре два дана. У „Галеници” кажу да је разлог за блокаду то што им је банка (коју нису желели да именују) активирала меницу коју је издала веледрогерија, купац њихове робе која није имала паре на рачуну, а они су страдали као јемац, односно регресни дужник. Кажу и да „замрзавање” рачуна није утицало на производњу и снабдевеност тржишта лековима.

Нарушен пословни углед због тих 600.000 евра није једино што треба да брине компанију за производњу лекова чији је власник држава. За бригу је, несумњиво, то што су у 2010. години направили губитак од чак 14 милиона евра. Годину дана пре тога били су у плусу 674 милиона динара (шест-седам милиона евра).

Да ће некада највећи српски произвођач лекова годину завршити у црвеном наслутио је још у октобру прошле године генерални директор Ненад Огњеновић у интервјуу „Политици” тврдњом да им пословање још није угрожено, али „бојим се да резултати неће бити као прошле године због опште неликвидности на тржишту лекова”.

Огњеновић је јуче поновио да су општа ликвидност и курсне разлике криви за направљени губитак. И даље раде у три смене, имају залиха за три месеца, а њихови лекови (сем „бактрима”) нису дефицитарни.

– Не знам да ли је могуће да се ситуација са блокадом понови, јер ми не одговарамо за амбијент пословања. Узроци неликвидности су ван нашег дворишта. Ми потражујемо преко 50 милиона евра. Највећи дужници су „Велефарм” и „БГ Фарм”. Надам се да ће се после реконструкције владе учинити напор да се смањи неликвидност – каже Огњеновић.

На питање како то да су, упркос лошијем пословању, прошле године значајно повећали плате и поделили позамашни регрес за годишњи одмор (што не би било могуће у приватној компанији која послује с губитком), први човек „Галенике” одговара:

– Како можемо да рачунамо да ћемо да сачувамо стручњаке ако их не платимо. Фармацеути су свуда добро плаћени.

Огњеновић подсећа да је просечна цена њиховог лека нешто преко 200 динара, а увозног 800 динара што значи да су четири пута јевтинији. Чак четвртину лекова производе на граници рентабилности.

Ланац неплаћања између произвођача, веледрогерија као посредника до крајњих корисника и државе, односно Републичког завода за здравствено осигурање, попримио је крајем прошле године такве размере да се поставило питање снабдевености тржишта лековима. Већина веледрогерија била је у блокади, а фабрике лекова нису криле да дугове наплаћују зградама на које су ставиле хипотеку као обезбеђење за робу коју су преузеле веледрогерије.

Ненад Гујаничић, брокер „Синтеза инвест групе”, каже да резултати „Галенике” показују да нешто не штима у њеном пословању. Или имају високе трошкове (много новца одлази на камате ако су високо задужени) или не управљају добро ресурсима.

– Фармацеутске компаније су високопрофитабилне и није необично да профит износи и 15 одсто прихода. У 2009. години када су позитивно пословали њихова профитна маргина износила је само седам одсто. Поређења ради, „Хемофарм” који је приватна компанија, исте године с 25,9 милијарди динара прихода имао је нето добит од 3,8 милијарди динара што показује да је профит на нивоу од 14,8 одсто. При том имају приближан број запослених, око 3.000 – каже Гујаничић.

Подаци показују да је Галеника у протеклој години имала пословни приход од 9,43 милијарде динара, што је смањење од 1,5 одсто у односу на годину дана раније. Услед већих залиха, структура пословних прихода незнатно је погоршана, па су приходи од продаје били мањи скоро шест одсто и износили су 8,55 милијарди динара.

За разлику од прошле године, када је компанија остварила пословну добит од 1,37 милијарди динара, у 2010. она је била скромна и износила је 51,1 милион динара. Велики допринос значајном смањењу добитка из пословања дало је и повећање расхода по основу зарада које су скочиле 14 одсто на 3,57 милијарди динара.

„Галеника” је и финансијску изложеност значајно погоршала у протеклој години. Дугорочна резервисања и обавезе повећани су 57 одсто на 13,1 милијарду динара, док су краткорочне обавезе скочиле 74 одсто на 8,3 милијарде динара.

 – У приватној компанији овакво стање задужености увелико би упалило „црвену лампицу” по питању могућности измиривања краткорочних и дугорочних обавеза. Држава је пре годину дана покушала да прода „Галенику” за 200 милиона евра за 100 одсто капитала. Уз овакво пословање, очито да су намере политичара биле изузетно нереалне и добијање половине ове суме могло би се сматрати великим успехом – вели Гујаничић.

Јована Рабреновић