Зелени простор

У знаку различитих културних, традицијских па и естетских стандарда који на рецентној сцени егзистирају у визуелним уметностима, на питање "Шта је графика данас" – стижу различити одговори који би знатно проширили постојеће појмове у једном новом лексикону штампарства и графике.

Ван сваке сумње, поимање уметничке графике данас је и у техничко-технолошком смислу знатно флексибилније; током последњих деценија упадљива је примена дигиталне технологије у уметности па су, у одређеној мери, релативизована и питања графичког оригинала, ауторског отиска, тиража – традиционална својства, професионални кодекси и изворни принципи типични за графику. Уметничка пракса потврђује да границе између медија постају флексибилније и склоне растварању па је и графика, у том контексту, отворен медијски феномен, један аспект савременог израза чији су параметри склони редефинисању.

Поред убедљивог и провокативног уметничког става, изложба графика Елизабет Матје, уметнице из Канаде, значајна је и у контексту њених истраживања и експериментисања у оквиру уметности штампања и рачунарских верзија компјутерске обраде слике. Природа и њене еколошке верзије су за Матје изворна база и утемељење уметничког рада а, ова фејажисткиња (неко ко прави вештачко лишће) гледа на природу и пејзаж из угла савременог уметника, селективно издвајајући оно битно. У њеном раду отворен је концепт колажних ситуација и стања који се заснивају на фрагменту/детаљу из природе. Лист дрвета је у фокусу овог рада и доведен готово до фетишизације; приметном интервенцијом људске руке наглашена је важност сваког листа у ланчаном поретку и вези човека и природе.

Матје се у свом раду залаже за варијације хуманог читања природе а зелени лист је рефрен – увећани фрагмент у гро-плану, репетиција листова који су део интерактивне графичке инсталације, укључивање публике у сам рад, графички отисци листова који су елементи инсталације, графика-објект у облику ципела, томпуса, књиге уметника и сл. Зато су у њеним графикама зелени листови са дрвећа тек градивни елементи једне софистициране ликовне игре која се може разумети и као отисак интимног пејзажа. У исто време, графике Елизабет Матје својом беспрекорном реализацијом храбре посматрача да и сам учествује у креативној игри тог виртуелног и заводљивог зеленог простора.

Искуство рада у, и са простором, и добар спој њених графичких инсталација и архитектуре (реализовала од 1993. 15 јавних уметничких радова у школама, библиотекама, болницама у Квебеку) свакако су изоштрили женску осетљивост, а елементи природе – вода, ваздух, ватра сугеришу димензију природе и светлости.