Погача стуб Азање

Азањска погача, позната је диљем света, где год има наших људи. Преносили су је кришом авионом, уз азањски сир и ракију, наши старци у посети деци широм дијаспоре. Због ње су долазили и гости у највеће село у Србији. Износили су им је добро умотану у снег-беле крпе са извезеним старим мудростима.

Када се то схватило у Азањи, чувени „Азањски вашар”, на који се долазило у наше највеће село из целе Србије али и дијаспоре, прерастао је 1997. године у „Дане азањске погаче”. Они су наставак традиције мешања погаче по рецепту неоткривеном уколико одатле нисте.

Тако су, поносне домаћице, поред својих погача на изложби у Руском дому прошле недеље, ове рецепте љубоморно чувале. Оно што није могло да промакне је и да је свака погача била украшена на потпуно посебан начин. Поред велова, плетеница и тачкица, сеоске „уметнице” откриле су нам да од погаче могу да се направе и торба, књига или рам, али и сто и столице које ћете, кад поседите, са слашћу појести…

У Београд је „погачарке” позвао руски амбасадор у Србији Александар Васиљевич Конузин, који се приликом посете Азањи одушевио укусом и изгледом њихових „рукотворина”, како причају.

(/slika2)Обележавање петнаестогодишњице манифестације, популарније назване „азањска погачијада”, организовао је Туристичко земљораднички клуб „Азањска погача”, а прво представљање у Београду пропратио је и сплет кола КУД „Абрашевић” из суседне Смедеревске Паланке.

„Дани погаче се код нас одигравају у августу после велике жетве, а погачијадом хоћемо да представимо Азању као велику житницу, са жељом да довека буде село богато хлебом нашим насушним и погача буде наш стуб. Клуб негује обичаје и традиционалне вредности нашег народа: прославе божићних и новогодишњих празника уз чесницу за прваке, весела дешавања у Белој недељи, надметање најмлађих чланова клуба васкршњим јајима како је некад у нашем селу било, ђурђевданске свечаности, сточна слава Прогоница, што је још пагански обичај…Остао је и традиционални Азањски вашар, Трнова петка сваког 7.8. и 9. августа још од 1885. године, а негују се прела и посела.

Азања има довољно атракција да постане и омиљено туристичко место“, каже председник Клуба Родољуб Станимировић.

Највећа погача која је до сада умешена имала је пречник 6,25 метара. Овим обичајем надметања, у Азањи настоје да очувају и традиционалне вредности породичног живота, на селу у ком су рођени и први српски фудбалер Владимир Крстић, музичар Властимир Јелић, као и некадашња министарка др Радмила Милентијевић која је основала и Летњу школу, у наставку школске традиције дуге два века.

(/slika3)Вредни Азањци, направили су најразвијеније село крчећи шуме и претварајући их у оранице, воћњаке и напредна домаћинства. У азањској „продуженој школи” још 1890. су ђаци учили воћарство, калемљење на стари начин, виноградарство, ратарство и унапређење сточарства. У марту 1894. први у Србији основали су Азањску земљорадничку задругу.

И овога пута, изложбу погача су пропратила и друга народна јела, али и ношње и опанци, старе алатке и рукотворине и уметничке слике – у најави „Дана азањске погаче” 8. августа, када ће погаче пратити и смотре приплодних крава и јуница, такмичења у спремању старинских јела, позоришне представе, књижевне и спортске вечери али и – избор најлепше Азањке.

Иако Азању не виђамо уцртану у туристичке обиласке Србије, у Руски дом могло је пре неко вече да се уђе само ако знате да се пробијате кроз гужву, али су атмосфера и азањска савијача биле одличне, а такмичење погачарки и колца овог краја пропраћени су несвакидашњим овацијама.

Мирјана Никић