Pogača stub Azanje

Azanjska pogača, poznata je diljem sveta, gde god ima naših ljudi. Prenosili su je krišom avionom, uz azanjski sir i rakiju, naši starci u poseti deci širom dijaspore. Zbog nje su dolazili i gosti u najveće selo u Srbiji. Iznosili su im je dobro umotanu u sneg-bele krpe sa izvezenim starim mudrostima.

Kada se to shvatilo u Azanji, čuveni „Azanjski vašar”, na koji se dolazilo u naše najveće selo iz cele Srbije ali i dijaspore, prerastao je 1997. godine u „Dane azanjske pogače”. Oni su nastavak tradicije mešanja pogače po receptu neotkrivenom ukoliko odatle niste.

Tako su, ponosne domaćice, pored svojih pogača na izložbi u Ruskom domu prošle nedelje, ove recepte ljubomorno čuvale. Ono što nije moglo da promakne je i da je svaka pogača bila ukrašena na potpuno poseban način. Pored velova, pletenica i tačkica, seoske „umetnice” otkrile su nam da od pogače mogu da se naprave i torba, knjiga ili ram, ali i sto i stolice koje ćete, kad posedite, sa slašću pojesti…

U Beograd je „pogačarke” pozvao ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin, koji se prilikom posete Azanji oduševio ukusom i izgledom njihovih „rukotvorina”, kako pričaju.

(/slika2)Obeležavanje petnaestogodišnjice manifestacije, popularnije nazvane „azanjska pogačijada”, organizovao je Turističko zemljoradnički klub „Azanjska pogača”, a prvo predstavljanje u Beogradu propratio je i splet kola KUD „Abrašević” iz susedne Smederevske Palanke.

„Dani pogače se kod nas odigravaju u avgustu posle velike žetve, a pogačijadom hoćemo da predstavimo Azanju kao veliku žitnicu, sa željom da doveka bude selo bogato hlebom našim nasušnim i pogača bude naš stub. Klub neguje običaje i tradicionalne vrednosti našeg naroda: proslave božićnih i novogodišnjih praznika uz česnicu za prvake, vesela dešavanja u Beloj nedelji, nadmetanje najmlađih članova kluba vaskršnjim jajima kako je nekad u našem selu bilo, đurđevdanske svečanosti, stočna slava Progonica, što je još paganski običaj…Ostao je i tradicionalni Azanjski vašar, Trnova petka svakog 7.8. i 9. avgusta još od 1885. godine, a neguju se prela i posela.

Azanja ima dovoljno atrakcija da postane i omiljeno turističko mesto“, kaže predsednik Kluba Rodoljub Stanimirović.

Najveća pogača koja je do sada umešena imala je prečnik 6,25 metara. Ovim običajem nadmetanja, u Azanji nastoje da očuvaju i tradicionalne vrednosti porodičnog života, na selu u kom su rođeni i prvi srpski fudbaler Vladimir Krstić, muzičar Vlastimir Jelić, kao i nekadašnja ministarka dr Radmila Milentijević koja je osnovala i Letnju školu, u nastavku školske tradicije duge dva veka.

(/slika3)Vredni Azanjci, napravili su najrazvijenije selo krčeći šume i pretvarajući ih u oranice, voćnjake i napredna domaćinstva. U azanjskoj „produženoj školi” još 1890. su đaci učili voćarstvo, kalemljenje na stari način, vinogradarstvo, ratarstvo i unapređenje stočarstva. U martu 1894. prvi u Srbiji osnovali su Azanjsku zemljoradničku zadrugu.

I ovoga puta, izložbu pogača su propratila i druga narodna jela, ali i nošnje i opanci, stare alatke i rukotvorine i umetničke slike – u najavi „Dana azanjske pogače” 8. avgusta, kada će pogače pratiti i smotre priplodnih krava i junica, takmičenja u spremanju starinskih jela, pozorišne predstave, književne i sportske večeri ali i – izbor najlepše Azanjke.

Iako Azanju ne viđamo ucrtanu u turističke obilaske Srbije, u Ruski dom moglo je pre neko veče da se uđe samo ako znate da se probijate kroz gužvu, ali su atmosfera i azanjska savijača bile odlične, a takmičenje pogačarki i kolca ovog kraja propraćeni su nesvakidašnjim ovacijama.

Mirjana Nikić