Кркобабић: Пензије на време

Пензије ће у 2011. години бити исплаћиване редовно, два пута месечно, како је то утврђено законом. Биће и усклађиване три пута с платама у јавном сектору, што је такође утврђено законом, а буџетом Србије средства за пензије су у потпуности обезбеђена. Тако да су све спекулације о томе да би 1,6 милиона пензионера могло остати без својих принадлежности због наводног банкрота Фонда ПИО резултат зле намере, потврдио је јуче за „Политику” др Јован Кркобабић, потпредседник владе.

– Све што је ових дана објављено и што се објављује у вези са пензијама је најобичнија измишљотина и зато нико озбиљан то не жели да коментарише – категоричан је Кркобабић.

У прилог причи да нема бојазни за милионску пензионерску популацију да ће остати без новца због банкрота Фонда ПИО иде и податак да у укупним расходима од око 493 милиона динара трошкови за запослене у фонду учествују с укупно 0,8 одсто.

Осим тога пензије се не финансирају 100 одсто парама из касе фонда, односно од уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, већ скоро половина ових пара долази из буџета.

– С обзиром на то да се око 47 одсто средстава за исплату пензија покрива из државне касе, нереално је очекивати да ће пензионери остати без својих принадлежности. Чак и да степен наплате доприноса буде још мањи, а каса фонда додатно осиромаши, држава ће повећати свој удео у исплати пензија, јер је реч о милионској популацији која је тај новац зарадила – каже за „Политику” Бобан Атанацковић, дугогодишњи члан Управног одбора фонда.

Сигурно је, додаје он, да је у раду фонда било неких мањих неправилности на које се указивало, али сигурно да надокнада за чланство у УО за 21 члана колико их има, (тај број се није повећавао годинама), не може бити разлог за банкрот фонда, јер су надокнаде између 35.000 и 40.000 динара.

Иако се чини да је УО прегломазан треба рећи да ту седе представници синдиката, Савеза пензионера и Уније послодаваца.

Упитан да ли је указивао на неправилности у раду УО, Атанацковић каже да јесте када су на дневном реду била отпуштања запослених са по 30 и више година радног стажа и поново запошљавање нових чиме су прављени дупли трошкови.

Сугерисало се стално да треба пооштрити степен наплате доприноса, али и на повратак имовине фонда, која би повећала вредност ове институције. Када би фонд, међутим, добио спор око власништва над неким РХ центром држава би се убрзо појавила као заинтересована да тај објекат буде њен.

Он истиче да су све истраге па и ова која се тренутно води у Фонду ПИО пожељне, јер неко треба да контролише њихов рад, али да не очекује ништа спектакуларно од те истраге.
Стеван Вребалов, бивши члан Управног одбора Фонда ПИО, каже да је често указивао на то да се ништа не чини у вези са питањем капитализације фонда што би у великој мери осамосталило ову кућу и растеретило буџет из ког се велика сума издваја за исплату пензија, али да слуха за тај његов предлог није било. Он не очекује катастрофу размера, о каквим се последњих дана спекулише у јавности, да ће пензионери остати без пензија. Али препоручује да би интерна ревизија под хитно требало да уђе у фонд и укаже на неправилности које постоје.

– Више пута сам предлагао оснивање посебног надзорног органа који ће контролисати УО, али на то није било одговора – закључује он.

Јасна Петровић