БНД деловао по налогу ЦИА

ТЕМА ДАНА
на старом континенту покренут је низ нових истрага, судских и парламентарних, против оних који су у срцу Европе опробавали сурове рецепте такозване инквизиције 21. века.
Напори истражитеља усредсређују се на Немачку. Све више индиција указује да су тамошњи обавештајци и уставобранитељи били највернији и највреднији савезници прекоокеанских, америчких колега, у кршењу уставних и правних норми, у име заштите демократије. Према писању лондонског "Гардијана", командни ланац актера илегалне обавештајне праксе допире до самог политичког врха у Берлину. Позивајући се на тајни извештај немачке обавештајне службе БНД, достављен комисији Бундестага у Берлину, "Гардијан" тврди да је Немачка по налогу ЦИА покушала да врши притисак и на органе ЕУ, не би ли се протест због илегалне праксе америчких обавештајаца свео на минимум, ако не у потпуности угушио.

Листу осумњичених налогодаваца предводи некадашњи први обавештајац између Рајне и Елбе, данас министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер. Политичку одговорност, међутим, могли би да сносе и вишерангирани политичари из садашње и из претходне владе – пре свих донедавни канцелар, социјалдемократа Герхард Шредер и његов коалициони пандан из странке зелених Јошка Фишер.

Докази срамоте

Сучен са садржајем "Гардијанових" открића, бивши, односно, како Немци кажу, староканцелар Шредер искористио је јучерашње представљање својих канцеларских мемоара да би отупио оштрицу критике: "Нисам упознат са садржајем илегалне праксе ЦИА на европском тлу, ни информисан о сарадњи наших обавештајних органа са представницима америчких служби... Још мање знам о дејству наших агената по налогу из САД."

Као доказ своје искрености, наравно и неумешаности, Шредер је истакао да је лично заинтересован да се афера, повезана за обавештајце ЦИА и њихове немачке сараднике, што пре разоткрије а кривци изведу пред лице правде. С тим у вези је нагласио да верује у непристрасност истражних органа и у скоре резултате истраге. Правни и уставоправни стручњаци истичу, међутим, да је листа индиција и доказа довољна – ако не за покретање кривичних процеса против виновника афере у Немачкој, оно за одређивање степена немачке (са)одговорности у ширењу насиља у име заштите демократије.

Оштрији немачки критичари говоре о "доказима срамоте". Неуморно цитирају листу "срамотне и неуставне праксе разузданих обавештајаца".

На врху листе је поменути извештај БНД-а немачком Бундестагу, чији је садржај обелоданио "Гардијан": ЦИА је директно упутила захтев немачкој влади у Берлину, да као утицајан члан друштва двадесетпеторице блокира у настанку сваку иницијативу која би могла да доведе до осуде САД због повреде људских права у такозваној борби против тероризма. Као компензација, Берлину је понуђено да његови обавештајци присуствују саслушању немачког Сиријца Мохамеда Замара, илегално заточеног у једном тајном затвору у Мароку, под сумњом саучесништва у припремању напада на светски трговински центар у Њујорку, 11. септембра 2001. године.

"Гардијан" је обелоданио још један доказ илегалне сарадње ЦИА и БНД-а. На захтев Ленглија (седиште ЦИА) Немачка је повукла тужбе и зауставила судску истрагу против тајних агената из Сирије, осумњичених да су учествовали у недозвољеним обавештајним операцијама у Немачкој. Амерички захтев и немачка реакција хране сумњу да су Сиријци дејствовали по налогу ЦИА.

Промоција Сиријаца као вазалних агената ЦИА, на тајном задатку у срцу средње Европе, међутим, не доводи се у везу са неком "америчком специјалношћу". У обавештајним круговима од Беча, преко Берлина, до Париза, у оптицају је израз "Бечка школа".

Објашњење лежи, између осталог, у тек обелодањеној афери, чије је детаље саопштила такозвана ЦИА комисија Европског парламента, пандан комисији Дика Мартија у Савету Европе. Установљено је да су безмало све европске државе годинама обављале "прљаве" истражне послове по налогу Американаца, али по рецепту – Беча. То је документовано на примеру Суданца Масада Омара Бехарија, који од 1989. године живи у Бечу, изузетног познаваоца и симпатизера тамошњих исламиста. С обзиром на то што није постојала правна основа за његово хапшење, Аустријанци су проследили податке и листу питања јорданској тајној служби ГИД, која је ухапсила Бехарија на аеродрому у Аману, када је, при повратку са одмора у Судану, преседао из суданског авиона у аустријски. Бехари је недељама брутално злостављан, а његови јордански мучитељи примали су "радне инструкције" од присутних, аустријских обавештајаца. 

Луксузни живот

Да ли ће се немачки и аустријски обавештајци суочити са правним последицама, попут 38 агената ЦИА и њихових италијанских сарадника, којима се на Апенинима припрема судски процес?

"Вашингтон пост" недавно је известио да све већи број америчких агената склапа приватна правна осигурања, за случај да им држава откаже правну подршку. После доношења закона у САД који безусловно штити тамошње агенте, циници примећују да би американци требало да препишу своје полисе – европским обавештајцима. Нови докази о илегалним методама рада, који се безмало свакодневно појављују у медијима, наводе на закључак да предстоји лавина званичних истрага, извесно и судских процеса против агената који су се огрешили о правилник својих служби.

У међувремену, њихове колеге са оне стране океана више неће морати да крију своје трагове – иза зидина луксузних одмаралишта. Убудуће ће још бахатије уживати у благодетима луксуза хотела са пет звездица, од Милана до Берлина, од Балеарских острва до мароканских плажа. "Гардијан" је описао живот агената на високој нози као стимуланс који ЦИА пружа, као накнаду и награду за дивљачко мучење осумњичених – "за ширење насиља, оправданог очувањем највиших демократских тековина слободног (западног) света".

Милош Казимировић

-----------------------------------------------------------

Абу Граиб код Тузле

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 26. октобра – Незаконита хапшења и притварања нису начин рада којем прибегава само ЦИА. Истоветним методом служиле су се и снаге НАТО у Босни и Херцеговини. Листа, махом Срба, који су прoтeклих година хапшени у својим кућама и становима, на улицама, па чак и у продавницама, а затим одвођени у базу НАТО код Тузле, поприлично је дугачка.

Кроз базу НАТО код Тузле, коју од почетка мировне мисије у Босни и Херцеговини користе америчке снаге, прошли су бивши преседник Скупштине града Источно Сарајево Милован Бјелица, министар одбране у првој влади Републике Српске генерал Богдан Суботић, заставник Војске РС у пензији Рајко Бандука, др Томислав Поповић, који је вођен и у Хаг где је констатовано да он није човек са јавне оптужнице трибунала...

За сва ова хапшења и притварања заједничко је следеће: сви су лишени слободе без налога суда, у притвору су држани без било каквог решења, никоме није омогућен контакт са адвокатом, њихове породице нису знале где се налазе... И што је посебно важно, ниједан од ухапшених није предат надлежним правосудним органима, нити су против њих поднесене кривичне пријаве за дела због којих су били утамничени.

Како су ухапшени и шта су преживели у бази "Орао" за наш лист говоре бивши припадници специјалне јединице полиције МУП-а РС Душан Тешић Бато и Жељко Јанковић Луна из Бијељине.

"Први пут сам ухапшен, боље речено отет, 11. јануара 2004. године на Јахорини, а други пут 24. децембра исте године у Бијељини. Руке и ноге су ми стално биле везане, а у хангару у којем су ме држали светло уопште није гашено. Понекад су ми везивали руке за ноге. Једне ноћи су ме одвели на некакав пропланак, на кобајаги стрељање... Водили су ме и до упаљеног хеликоптера, претећи да ће ме пребацити у Гвантанамо...", сећа се Тешић.

Испитивања о његовој наводној повезаности са мрежом помагача одбеглог хашког оптуженика Радована Караџића трајала су, вели, даноноћно. Иследници су, тврди Тешић, били искључиво Американци, а неки од њих били су у цивилним оделима. Могуће је, оцењује наш саговорник, да су то били агенти ЦИА.

"Тешко је и замислити како сам се осећао када ми је један инспектор рекао да је боље да ме униште, него да сумњају у мене. Мој једини и најбољи савезник током испитивања био је полиграф. На крају, један инспектор ми је рекао да му је жао што нисам Американац. Одговорио сам му да сам поносан што сам Србин", испричао нам је Душан Тешић.

Жељко Јанковић Луна је ухапшен 28. јануара 2004. године. Као искусан полицајац приметио је да га данима прате непознати људи. није хтео да бежи и крије се. Ухапсили су га када је кћеркицу повео у школу. Рачунали су да им се неће супротставити, да не угрози живот детета. За 29 дана, колико су га држали у заточеништву у бази код Тузле, никог, осим Американаца, рекао нам је Јанковић, није ни чуо, ни видео.

И он је, као и Тешић, све време био везан. Светла у хангару су горела даноноћно. Првих 15 дана лежао је на поду, а онда би му навече унели, а ујутро изнели кревет. Последњих неколико дана кревет нису износили, али му нису дали ни да седи на њему. Чим би сео, војник би  му викнуо: "Устај!". Ако би приметио да је уснио, одјекнуо би глас стражара: "Луна, не спавај!" Испитиван је искључиво о Радовану Караџићу.

"Исцрпљивали су ме несаницом, даноноћним испитивањима, возањем у круг, искључиво ноћу. Претили су ми, као и Тешићу, слањем у Гвантанамо, изручивањем органима Федерације БиХ, ударали су нечим по металним шипкама и стварали неподношљиву буку... Повремене су укључивали клима-уређаје. Иако је спољна температура била испод или око нуле, уместо грејања, укључивали су хлађење. Осећао сам се као у фрижидеру. Слично су, колико ми је познато, поступали и са осталим ухапшеницима", наглашава Жељко Јанковић Луна.

Највише га је изненадило кад су му у посету дошли представници Међународног комитета Црвеног крста. И они су, тврди, доведени са повезом на очима. Рекли су му да може да напише писмо, али су му скренули пажњу да ће и њих претрести када буду одлазили. Закључио је да ће писмо, ако наведе шта му се догађа, вероватно бити одузето, па га није написао. И Жељко Јанковић и Душан Тешић кажу да је време да се раскринкају незаконита хапшења и притварања, а ако неко треба да за нешто одговара нека то буде по закону.

-----------------------------------------------------------

Узалудна упозорења

Амнести интернешенел је својевремено упозорио да над мисијом НАТО у БиХ није успостављена цивилна контрола, да међународне снаге у БиХ прибегавају "арбитрарним хапшењима" и да људска права ухапшених нису заштићена на одговарајући начин. Омбдусмани Републике Српске били су још одређенији. Поводом хапшења Јанковића и Тешића они су саопштили да "налог за лишавање слободе може дати само надлежни суд". У овом и сличним случајевима, судског налога за лишавање слободе није било, чиме је прекршена Европска конвенција о људским правима.