Шта су све рекли сведоци сарадници

Специјално тужилаштво у најстрожој тајности спроводи преткривични поступак о побуни ЈСО, односно о политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића. Званичних информација о најављеним саслушањима за сада нема, али се у добро обавештеним изворима могло чути да се пред замеником тужиоца и инспекторима међу првима саслушавају сведоци сарадници Љубиша Буха, Дејан Миленковић и Миладин Сувајџић.

Милош Симовић, коме ће се поново судити, понудио је нове информације о побуни ЈСО. У време овог догађаја, у новембру 2001. године, Симовић је био у затвору због отмице Мирослава Мишковића, али су и он и остали припадници групе пуштени после тог догађаја. Симовић, који покушава да и сам постане сведок сарадник, тврди да зна много о контактима између појединих политичара и „земунског клана”, током побуне. Његове информације треба да буду проверене поновним саслушањима „старих” сведока сарадника.

Буха и Сувајџић су на почетку суђења у априлу 2004. године, а Миленковић 2006. године потврдили да је побуну ЈСО организовао Милорад Улемек са Душаном Спасојевићем, вођом „земунског клана”. Улемек је хапшење браће Бановић у Обреновцу искористио да би припаднике ЈСО уверио да су изманипулисани и да ће и сами завршити у Хагу сагласни су сведоци сарадници.

Миленковић је детаљно сведочио о побуни ЈСО, рекавши да су сви „земунци” то схватили као победу Улемека и пораз Владе Србије, јер је за заменика шефа ДБ-а постављен Милорад Брацановић. Спасојевић је једино био незадовољан тиме што није смењен и тадашњи министар полиције Душан Михајловић. Миленковић је испричао како је Спасојевић коментарисао да им изјава ондашњег председника СРЈ Војислава Коштунице „да свако има право да протестује” помаже у побуни.

„Тада су манипулисали. Спасојевић је звао намерно Ненада Опачића телефоном за који је знао да прислушкују и рекао му како их подржава Коштуница, тако да испадне као да се Коштуница чује са њима. Знао је и да ће Опачић да отрчи и да то исприча Ненаду Чанку са којим је био пријатељ”, навео је Миленковић.

Према његовим речима, Спасојевић је казао: „Е, ово нам треба”, када је на телевизији видео да је Војислав Коштуница рекао за побуну ЈСО-а да је то миран протест и да и „доктори протестују у белим униформама”.

Миленковић је навео да је ишао у Кулу, у базу ЈСО, где је добио отворен коверат са папиром на којем је писало: „Ако мислиш да се ово заврши мирно, дођи у Кулу”, са потписом „берета Ф 92”. Он је казао да је тај коверат однео Спасојевићу у Шилерову улицу и да је намера била да се то преда премијеру Ђинђићу.

Улемек је, према речима Миленковића, искористио побуну да би поставио своје људе, али и да из затвора буду пуштени сви „земунци” који су претходно изручени из Француске због отмице Мирослава Мишковића. У то време у притвору су били браћа Милош и Александар Симовић и Владимир Милисављевић.

Други сведок Миладин Сувајџић, каже да се Улемек пре побуне унервозио. Забринуло га је суђење за случај „Ибарска магистрала”, где је приватном тужбом адвоката СПО био осумњичен за убиство четворице чланова те странке. Због тога се крио у једном од „штекова” где му је Сувајџић доносио храну. О стварним разлозима побуне ЈСО сведочио је и Љубиша Буха:

„Душан је већ изашао из притвора за отмицу Мишковића. Други су остали у притвору. Они су организовали ту побуну да би сломили Зорана Мијатовића и Горана Петровића, пошто су ови већ почели да раде ’Ибарску магистралу’, већ су сазнали ко је ту учествовао. Да би то стопирали, они су Брацановића прогурали на место заменика начелника Државне безбедности”.

Буха је потврдио да је Улемек и даље био на челу јединице и после пензионисања у лето 2001. године и да је Душко Маричић само формално био командант ЈСО.

И покојни Зоран Вукојевић, сведок сарадник који је убијен 2006. године, говорио је пред судом о побуни ЈСО:

„Мотиви су били смене у власти. Они су постигли свој циљ. Једноставно, власт им ништа није могла. После тога су изашли Симовићи, морали су да их пусте. А ми смо ишли сваки дан у Кулу, у центар ЈСО. Возили смо новинаре. Ишли смо неколико пута са Брацановићем”.

Вукојевић је потврдио да су у време побуне ЈСО тадашњи саветници Коштунице Ацо Томић и Раде Булатовић имали контакте са „земунским кланом”.

Доротеа Чарнић