Није било недостојних кандидата за тужиоце

Државно веће тужилаца (ДВТ) данас ће званично одговорити на захтев Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, о аутентичности записника са десете седнице ДВТ из новембра 2009. године и о томе да ли је Безбедносноинформативна агенција давала податке о кандидатима за јавнотужилачке функције. Одговор ДВТ-а биће послат свим медијима, као саопштење, наговештено је јуче у Државном већу тужилаца.

Само да подсетимо, у записнику са поменуте седнице стоји да су чланови ДВТ-а Владимир Вукчевић и Слободан Радовановић имали састанак у БИА на тему прикупљања података о достојности кандидата који су конкурисали на оглас за избор за заменике јавних тужилаца. Родољуб Шабић је јуче изјавио да је записник аутентичан, али да очекује званичан одговор ДВТ-а. Међутим, испоставило се да провере заменика специјалних тужилаца и специјалних судија (за организовани криминал и ратне злочине) нису спорне, јер је то управо предвиђено законима о овим специјализованим судским и тужилачким одељењима. Међутим, може се поставити питање да ли су проверавани и кандидати за правосудне функције које нису „специјалне”.

Јавност је прекјуче била упозната и са записницима са наредних седница ДВТ-а, на којима је заузет начелан став да кандидате којима су блиски рођаци и брачни другови адвокати – не треба предлагати на правосудне функције. Једино супротно мишљење имао је професор Правног факултета у Београду и члан ДВТ-а др Милан Шкулић, који сматра да кандидати за судије и тужиоце не смеју бити дискриминисани приликом избора због тога што у фамилији имају адвокате.

Питали смо др Шкулића да ли, као члан Државног већа тужилаца, има сазнања о томе да неки кандидат за тужилачку функцију није изабран због недостојности о којој је ДВТ добио податке од БИА.

– Према мојим сазнањима, ниједан неизабрани кандидат за тужилачка места није оцењен недостојним. Да не бих можда погрешио, рећи ћу да 99 одсто кандидата није оцењено као недостојно. Било је оних који су добили лоше оцене од својих шефова, али то се односило на стручност и оспособљеност, а не на достојност – каже др Шкулић.

Подсећа да је, пре неколико година, Народна скупштина усвојила Националну стратегију реформе правосуђа, са идејом да се створе услови за одговорно, стручно, ефикасно и независно правосуђе.

– То се потом трансформисало у идеју општег избора или реизбора свих судија и јавних тужилаца, јер се тумачило да сталност судијске функције, која је постојала по Уставу из 1990. године, сада „поново отпочиње” по Уставу из 2006. године. Ниједна значајна политичка партија није се томе противила – напомиње др Шкулић.

При томе треба имати у виду и да заменици јавних тужилаца до сада нису имали сталну функцију, а да су након општег избора и они добили сталност функције, као и судије.

Александра Петровић

-------------------------------------------------

Нова систематизација у тужилаштву

Неки кандидати за функције заменика јавних тужилаца нису изабрани само зато што у одређеним тужилаштвима није било довољно места за све који су конкурисали. Тужилачкој организацији потребно је још људи и зато је најављена нова систематизација радних места. Тиме се отвара простор да се поправе грешке и да се изаберу људи који то заслужују – каже др Шкулић.

-------------------------------------------------------------------

Скупштинска расправа о реформи правосуђа

Скупштина Србије расправљала је јуче о кандидатима за чланове Државног већа тужилаца и Високог савета судства. Предлоге су образложиле Загорка Доловац, републички тужилац и председница ДВТ, и Ната Месаровић, председница ВСС и Врховног касационог суда.

У расправи су учествовали углавном опозиционари, који неће подржати ове предлоге, осим ЛДП-а, чију подршку је најавила Јудита Поповић. Из владајуће коалиције говорио је само Бошко Ристић (ДС), који је похвалио начин кандидовања.

Загорка Доловац прочитала је посланицима биографије кандидата за Државно веће тужилаца – Бранка Стаменковића, Данијеле Синђелић и Мајде Ракић, што су јој радикали оштро замерили, јер како су казали чита образложење, које су и сами добили, уместо да каже нешто што се не зна.

Радикали су поставили многобројна питања Загорки Доловац. Вјерица Радета (СРС) прокоментарисала је кандидатуру Бранка Стаменковића речима да је „то човек са највећим бројем застарелих предмета''.

Борис Алексић (СРС) је питао да ли је тачно да српско тужилаштво има транскрипте разговора Хавијера Солане и Веслија Кларка о трговини људским органима на КиМ, где се помиње умешаност специјалиста из америчке базе Бондстил, као и да је један од корисника органа била Краљевска болница у Лондону. Загорка Доловац на ова питања није одговорила.

У поподневном делу седнице, Ната Месаровић, председница ВСС и Врховног касационог суда, обратила се посланицима такође читањем биографија кандидата за Високи савет судства – Мирјане Ивић, Милимира Лукића, Александра Стоиљковског, Благоја Јакшића, Соње Видановић и Бранке Банчевић.

Јудита Поповић (ЛДП) рекла је да су очекивања ЛДП-а од реформисаног правосуђа велика, јер није свеједно да ли ће бити откривена политичка позадина убиства премијера Зорана Ђинђића, ни да ли ће Тужилаштво за ратне злочине урадити свој посао...

Милошу Алигрудићу (ДСС) је „сумњив начин предлагања кандидата, јер на добијање великог броја гласова сигурно је утицало то што је неко вршилац дужности председника суда...”

Бошко Ристић казао је да је процес кандидовања за ДВТ и ВСС спроведен демократски: „Добили смо високу оцену од европских институција за овај посао, није било ниједне примедбе”.

М. Чекеревац