Године опасне скупоће

Картонска тезга јефтине хране на улици туниског градића Сиди Бузида, за туниског дипломца Мохамеда Буазизија била је последње радно место.

Огорчен полицијским налогом да уклони илегалну „пиљарницу” Буазизи се, средином прошлог децембра, полио бензином, запалио, да би почетком јануара умро од опекотина. Револт Мохамеда Буазизија данас се означава као почетак народних протеста у северној Африци, водећем светском увознику, због све скупљих житарица. Папрено недостижно храна један је од водећих окидача текућих немира широм арапског света, који покреће нови ланац поскупљења стратешких сировина и изазива осетну забринутост међународне заједнице.

Од половине 2010. до данас, светске цене хране незаустављиво расту –пшеница је на берзи у Чикагу скупља 60 одсто него лане, кукуруз 92 одсто, соја 46 одсто, шећер за 72 одсто... Светске цене хране овог месеца достигле су највиши ниво откако је агенција УН за храну и пољопривреду (ФАО) 1990. године увела „глобални индекс” цена хране.

Актери светске трговине храном слажу се да ћудљиви тренд подстичу разнородни фактори: измењена клима, посткризни мотиви извозника и увозника, демографска експлозија на истоку, пад вредности америчког долара, берзанске спекулације, притисак произвођача генетски модификованих намирница...

Ћудљиве климатске промене, разорне поплаве у Аустралији , незапамћене суше у Русији, велика зима у Кини... на пољима водећих извозника смањиле су род и истовремено изазвале ревизију државног планирања извоза виталних сировина. Неочекивана одлука Русије прошлог септембра да продужи забрану извоза пшенице до ове јесени изазвала је тренутну узбуну на светским берзама и залет цена житарица. Одлуци о пажљиво контролисаном извозу житарица зарад превасходне заштите домаћег тржишта придружиле су се и многе друге државе, међу којима и Србија.

У међувремену, разорне последице најновијег цунамија на светском тржишту хране опипљиве су од Велике Британије до Авганистана, лањско поскупљење намирница и сировина гурнуло је 44 милиона породица широм света у сиромаштво. Недостижна скупоћа основних потрепштина ове године отераће још 68 милиона испод УН границе немаштине, наводи Светска банка. Светске цене хране постају опасно високе, упозорава Роберт Зелик, председник Банке, залажући се ових дана за хитну и координисану акцију произвођача и увозника.

Авај, тренд историјског скока цене хране у догледној будућности само ће се наставити, процењује ФАО.

„Цене житарица у догледној будућности неће пасти. Уколико овогодишње жетве пшенице и кукуруза оману, није извесно да ће свет у следеће две године имати довољно намирница, упркос већих резерви него у време претходне кризе 2007–2008. године када је гладовала милијарда људи, односно шестина човечанства. Овогодишња априлска жетва биће кључна за процену даљег смера садашњег раста цена пшенице, јечма, кукуруза, соје…”, процењује Абдолреза Абасијан, званичник Међувладине групације произвођача житарица при ФАО.

Истовремено, цена барела нафте, виталног ослонца пољопривредне и прехрамбене индустрије, обара своје рекорде и тренутно расте због неизвесног развоја сценарија око увођења УН забране зоне летења над Либијом, државом са највећим доказаним резервама петролеја у Африци и једног од водећих увозника житарица у Магребу.

Суочене с неизвесношћу око даљих правила функционисања светског тржишта хране многе земље извозници и увозници, од Бразила и Боливије до Нигерије, Уганде, Ирана и Уједињених Арапских Емирата, предузимају жустре напоре да обезбеде резерве намирница за домаће становништво. Експерти ФАО упозоравају да тај напор можда неће бити довољан...

Наиме, на плодним ораницама диљем света ове године биће неопходно пожњети шест одсто више жита него лане, док резерве у силосима треба да порасту за 3,5 одсто да би човечанство имало довољно хране да премости 2011. годину, упозорава ФАО. Глобални неспокој због могућих мањкова хране и раста њених цена на тржишту шири се пред пролеће, са изузетком Африке, где за сада најављују углавном добар род житарица.

ФАО процењује да светска производња хране до 2050. године треба да порасте за читавих 70 одсто да би подмирила потребе будућих девет милијарди становника планете.

Тања Вујић