Реконструишемо и бирократију

Mинистарство економије предложиће у наредном периоду да се и привреди, заједно с грађанима, олакша враћање дугова и обавезе репрограмирају на годину или две.

Овим речима Небојша Ћирић, нови министар економије, одговара на питање коју би конкретну меру одмах предложио премијеру Мирку Цветковићу, ако би председник Владе то од његазатражио.

– Мој посао биће да заједнички с банкама нађемо начин да помогнемо привреди јер ако привреда функционише, сервисира своје обавезе и исплаћује зараде запосленима, онда ће и стандард грађана бити бољи – уверен је Ћирић, који је донедавно био десна рука Млађана Динића. Критике да ће бивши министар економије преко њега управљати ресором, сматра злонамерним и наглашава да никада не би прихватио тако одговоран посао, а да неко други доноси одлуке уместо њега. А да ли кадa каже „шефе” помисли на Мирка Цветковића или Млађана Динкића – открива у разговору за „Политику”.

Хоћете ли успети да преокренете резултат у последњој четвртини мандата ове владе?

Зависи шта се подразумева под крајњим резултатом. Мислим да је могуће да у наредних 12 месеци, одређеним конкретним мерама, помогнемо српској привреди како би бољитак осетило читаво друштво.

Замерка стручњака на циљеве које је поставио премијер је да су неконкретни. Можете ли да конкретизујете шта значи „подстицање запошљавања кроз нове облике подстицаја”?

Ово је тек прва радна недеља свих чланова Владе. Иако смо, статистички гледано, изашли из рецесије, суштински ће се то догодити оног момента када они који су изгубили посао у време кризе, поново нађу запослење. Успели смо да постојећим мерама зауставимо тренд раста незапослености која је, нажалост, и даље велика. Задатак и Министарства економије и Владе је да додатним мерама стимулишу привреду и предузетнике да отварају нова радна места. Зато ћу веома брзо разговарати са највећим извозницима, представницима различитих пословних удружења, малих и средњих предузећа…

Ако сам Вас добро разумела, засад не постоје конкретно дефинисане мере када је о новим облицима подстицаја реч?

И даље остаје актуелан Владин програм подстицаја по новоотвореном радном месту који је дао добре резултате. У једном моменту током кризе, то је био начин да уз остале мере, подстакнемо велике инвеститоре да своје производне капацитете лоцирају у Србији, а не у другим земљама региона. Поред субвенција морамо ефикасније да радимо на побољшању привредног амбијента, пре свега мислим на спровођење гиљотине прописа. Ако имамо реконструисану Владу, не видим зашто и бирократија не би била реконструисана. Лакше процедуре имаће директан позитиван ефекат на пословање што ће утицати и на отварање нових радних места.

Што се тиче политике подстицаја, ту ништа не бисте мењали?

Програм је дао добре резултате и када је реч о броју предузећа, али и отварању производних радних места. Нису подстицаји једини разлог зашто су ,,Фиjат”, ,,Панасоник”, „Леони”, „Фалке”, „Бенетон” и „Јура” дошли у Србију.Разлози за то су свакако и квалификована радна снагу, могућност присуства на многим тржиштима захваљујући споразумима о слободној трговини...

И директор ММФ-а рекао је незапосленост светски проблем број један. Хоће ли нова реконструисана влада изаћи са новим мерама за постицање запошљавања?

Већ имамо мере које су дале добре резултате,програм „Прва шанса”. Али тај циљ се не може постићи само једном, већ то мора да буде спектар различитих мера. Почевши од побољшања амбијента до смањења сиве економије. У релативно кратком року можемо да порадимо на томе да оне који раде у сивој зони пребацимо у легалне токове.

Ако је „Прва шанса” сваком другом била и последња да ли су то резултати које сте очекивали?

Мислим да  крајњи резултат није лош ако је сваки други млади човек који је одрадио приправничи стаж у тим фирмама нашао и запослење. На тај начин смо њима помогли да нађу посао, а предузећима да отворе своје капије и и канцеларије и пруже им шансу.

Премијер себи зацртао 10, јесте ли Ви себи зацртали неке циљеве?

Повећање запослености смо већ споменули. Други циљ је реиндустријализација српске привреде и Министарство економије већ ради на стратегији индустријске политике која треба да дефинише и секторе и правце развоја наше индустрије. Фокус мора да буде на извозу и производњи. Такође, морамо да нађемо начин да помогнемо раст малих и средњих предузећа, али да их на неки начин вежемо за велике системе и извознике.

На који начин ће се, када је о развојној банци реч, постићи да она буде постављена на здравим финансијским основама, али и да буде деполитизована, што је и сугестија Светске банке?

Неопходно је спровести професионализацију државне управе ,јавних предузећа и институција.То се посебно мора урадити у развојној банци уколико Влада формира такву институцију. Такође, мора се обезбедити  адекватан и здрав новац  из кога би се финансирали пројекти. Међу привредницима и у стручној јавности, могу се чути аргументи и за и против такве банке. Свакако сам спреман да разговарам о тој идеји и сачекам конкретан предлог Министарства финасија. Несумњиво да би таква банка требало да се бави  развојним, структурним пројектима, а Фонд за развој да задржи функцију подршке малим и средњим предузећима.

Али један од пројеката развојне банке подразумева да у некој фази Фонд за развој и све инситуције са ознаком „развоја” буду обједињене. Хоћете ли то аминовати?

Као што сам већ рекао, о томе тек треба да разговарамо и саслушамо ставове привреде и стручњака о оправданости оснивања и функционисања једне такве институције. Покретање националне развојне банке не треба схватити олако. То је озбиљна институција и не треба преко ноћи доносити исхитрене одлуке, већ о свему добро размислити.

Каква је Ваша комуникација с новим шефом Мирком Цветковићем?

И као државни секретар имао сам коректну сарадњу са премијером и осталим колегама у Влади, тако ће бити и сада када сам министар. Спреман сам да заједно са другима максимално радим на решавњу проблеме грађана, јер на крају Влада и постоји због њих.

Кога ословљавате са „шефе”: Млађана Динкића или Мирка Цветковића?

Своју супругу.

Како ћете разуверити јавност која критикује да Динић, преко Вас, на даљински управља Министарством?

Никада не бих прихватио тако одговоран посао, а да неко други доноси одлуке уместо мене. То су злонамерне критике, а пракса, односно резултати, ће их сами демантовати. Самосталност у раду и доношенју одлука је предуслов да посао буде успешно обављен. Увек ћу бити спреман да саслушам све предлоге, консултације су увек добро дошле и пожељне, али коначне одлуке ћу доносити самостално.

Аница Николић