Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема разлога за страх

Нема разлога за страх
Комета, за сада не прети Земљи

Сваки пут када неки научник најави удар астероида или комете у Земљу долази до пометње на планети. То се догодило и пре неколико дана када је руски астроном Николај Фјодоровски најавио за данас  судар Земље са крупним небеским телом, после кога би живот на Земљи био избрисан, променила би се клима, нестало Сунце, а Земља би као у холивудским филмовима постала ледена пустара. Међутим, научници Пулковске лабораторије не верују у могућност остварења овог предсказања, оптужујући свог колегу за саморекламерство.

Александар Оташевић, астрофизичар, сматра да су за ове и сличне спекулације криви медији који траже катастрофе, да би подигли тираж или повећали гледаност. Према његовим речима, на планету Земљу дневно падне од 20.000 тона до 30.000 тона малих небеских тела величине неколико десетина центиметара, који нису опасни по живот људи. Приликом проласка кроз атмосферу они бивају издробљени или сагоре.

Наш саговорник упозорава да опасност по живот на Земљи представљају комете и астероиди, али да велику штету могу да нанесу и мали метеори. Пре скоро годину дана, приликом уласка у атмосферу изнад северне Канаде, у области Јуконом, метеор пречника пет метара испутио је енергију као атомска бомба која је бачена на Хирошиму.

– Минимална величина неког небеског тела које би ударом у Земљу изазвало глобалне ефекте на земљи је око 175 метара у пречнику. На месту где би ударило проузроковало би катастрофу регионалних размера, али би се последице тог судара, у виду земљотреса, ветрова, цунамија, осетиле на целој земљи. У случају да то небеско тело има неколико километара у пречнику, оно би својим ударом сигурно изазвало помор свих врста на Земљи. Таквих случајева је у биолошкој историји земље било најмање шест. Сматра се да су диносауруси пре 65 милиона година изумрли, највероватније због удара једног великог небеског тела које је пало у Мексички залив – истиче Оташевић.

Како наводи овај предавач у планетаријуму Астрономског друштва "Руђер Бошковић" проблем је што се око Земље "мува" око хиљаду познатих астероида чије путање помно прате стручњаци из више светских опсерваторија. Он тврди да су најопаснији они из породице Амор, Аполо и Атен, јер њихове путање пресецају кретање Земље. На срећу, за сада они неће ударити у Земљу, али је проблем што та небеска тела лако могу да промене смер под утицајем гравитација планета, већих астероида и комета.

Оташевић наводи да је добра ствар што су судари земље с таквим телима релативно ретки и то једном у стотинак милиона година.

– Највећи проблем је што су таква небеска тела у пречнику од неколико стотина метара до десетак километара. Због слабог сјаја тешко их је открити, поготово ако долазе из смера Сунца. Они могу да се неопажено приближе Земљи и тада ће бити касно да се било шта предузме – сматра овај стручњак.

Он тврди да за сада, не постоје технолошке могућности да би се могао спречити удар таквог тела у земљину површину.

– Те приче НАСА и нуклеарни пројектили су добри за холивудске филмове, али је све то далеко од истине. Међутим, наука стално ради на изради средстава којима може деловати на промену орбите небеског тела које би у критичном тренутку могло да се примени и да се на тај начин измени путања и отклони опасност по нашу планету – наводи Оташевић.

Да би се разарања из свемира спречила, пре више од 10 година основан је посебан Институт под називом "Сигурносни истраживачки институт" (СРИ) у Албукеркију. Стручњаци СРИ тврде да поседују технологију која може предвидети и спречити сваки удар страног тела из свемира. У овом Институту раде физичари, хемичари, астрономи, математичари, палеонтолози и археолози. Они упозоравају да ће у следећих 20 милиона година Земља бити изложена удару астероида величине око два километра. Пад таквог тела вратио би живот на Земљи сигурно 10.000 година уназад.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.