Марко Кешељ одушевио Шпанце

Велика нада српске кошарке Марко Кешељ је прошлог викенда имао ватрено крштење у земљи светског првака, и то више него успешно (9 поена за 13 минута против Менорке). Већ сутра могао би да осети чар играња у комшијском дербију Барселона – Акасвају. Управо ова два шпанска гиганта су летос показала највеће интересовање за њега, чак је једно време био у Барселони (тренер Ивановић, спортски директор Савић), али се ипак определио за клуб из Ђироне који води Светислав Пешић.

– У Шпанији ми је прелепо. Сви су ме одлично прихватили, од саиграча и људи из Акасвајуа до навијача. Град није велики али је леп и миран. Овде сви живе за кошарку што се види и по увек пуним трибинама – каже за "Политику" Марко Кешељ (18 година, 207 цм, крило), некадашњи члан Радничког, Аса и Мегаисхране за коју је лане у Синалко нашој лиги постизао просечно 13,3 поена за 27,6 минута.

Акасвају, један од најбогатијих клубова у шпанској АЦБ лиги, после пет кола дели прво место са европским вицепрваком Таукерамиком и Реалом (сви без пораза). Долазак плејмејкера наше репрезентације Марка Мариновића показао се као прави потез, јер он је први стрелац тима (просек 17 поена) и други у асистенцијама (3,6).

– Много ми значи то што је Мариновић ту. Слободно време углавном проводим с њим. Морам да нагласим да се лепо слажем и са Багарићем и Фућком али и са осталима. Најбитније ми је да тренер Пешић има поверење у мене а ја ћу учинити све да то оправдам.

Кешељ, играч агенције "Беобаскет", потписао је са Акасвајуом уговор на четири године. Преласком у тако добар клуб и тако јаку лигу направио је прави потез, што је добро и за нашу репрезентацију којој предстоји смена генерација. Домаће "теорије" о прераним одласцима играча у иностранство често немају праву потврду у пракси, док су приче о талентима старијим од 20 година у најмању руку бесмислене. И пре пунолетства се види ко је играч (примери Дражена Петровића, Ђорђевића, Дивца, Бодироге...).

Тачно је да су Шпанци у Европи највећи купци добрих, искусних играча, мада често остаје непримећено да они све чешће бацају у ватру своје таленте и да уз Србију представљају највећу "силу" у млаћим узрастима. Пример за то је и дечак кога због креативности и лакоће постизања кошева пореде са Питом Маравићем – Рикардо Рубио (16 година, бек), све запаженији у првом тиму Хувентуда, јунак последњег финала кадетског првенства Европе (Шпанија – Русија 110:106) са 51 поеном, 24 скока, 12 асистенција и 7 "отетих" лопти. Кешељ, један од осморице у АЦБ лиги рођених 1988. и касније (једини странац међу њима), наговестио је у свом првом мечу да му године нису проблем.

– Слушао сам доста о Рубију. Млад играч поред талента мора да покаже и да нема страх од јаке конкуренције, а он је такав. Шпанска АЦБ лига је најбоље место у Европи за афирмацију младих кошаркаша. Сигуран сам да сам направио прави потез што сам се определио за њу.

Због болести летос није играо за нашу јуниорску репрезентацију. Што се тиче својих амбиција везаних за национални тим Србије, не слаже се са све чешћим констатацијама у нашој кошарци да нове генерације немају патриотски однос према државном дресу: