Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крестић против Хајдина

Василије Крестић

Историчар Василије Крестић се потрудио да предлагање кандидата за председника и потпредседнике САНУ не буде рутина. Оштро је говорио о садашњем председнику. „Политика” је хтела да сучели Николу Хајдина и Василија Крестића, али је председник Академије уверен да нема добрих разлога за тај дијалог.

Све је почело пошто је академик Драгомир Виторовић за председника поново (трећи мандат) предлажио академика Николу Хајдина (1923), садашњег председника САНУ, а за потпредседничка места академике Љубисава Ракића (1931) и Николу Тасића (1932), досадашње потпредседнике и за генералног секретара академика Димитрија Стефановић (1929), који је и до сада обављао ову дужност. Образлажући предлог академик Виторовић је рекао да се ови кандидати предлажу због континуитета, у овим сложеним политичким приликама и да би „радикалне промене биле ризичне”.

Предлагачи позитивно оцењују досадашњи рад председника Хајдина. Упорно је, кажу предлагачи, радио на обезбеђивању услова за несметан научни и уметнички рад, залагао се за остваривање основних циљева и задатака САНУ, првенствено за подстицање научног и уметничког стваралаштва у интересу и за добро Академије. У тешким околностима, академик Хајдин се предано посветио проблемима и задацима науке и уметности, имајући у виду важност националне културне мисије Академије. Успостављањем добрих односа са владама Републике Србије, односно одговарајућим министарствима и другим институцијама које учествују у финансирању научноистраживачког рада САНУ, трудио се да обезбеди већа средства за Фонд за научна истраживања, да би се омогућило боље финасирање истраживачких пројеката, као и организовање већег броја научних скупова, живе међународне сарадње, учешћа чланова Академије на скуповима у свету, оживљавање издавачке и других делатности Академије. Председник Хајдин је битно допринео побољшању слике о нашој Академији у земљи и у кругу европске и светске науке и уметности.

(/slika2)У најважније успехе председника Хајдина спада напор да се савладају последице раније изолације наше Академије и врло успешна обнова, на достојанствен начин, сарадње наше Академије с иностраним академијама и другим научним и уметничким организацијама. Академија је успела да обнови сарадњу са већином страних академија и данас са њима има пуну сарадњу и чланство у највећем броју међународних организација академија. Председник Хајдин се залагао да се Академији врате њене задужбине (враћена је зграда у Кнез Михаиловој 36, у коју је пресељено неколико института), а заслужан је и за доношење Закона о САНУ, којим су из буџета добијена већа финансијска средства за рад Академије.

Академик Василије Крестић је веома оштрим речима говорио о раду академика Хајдина, оптужујући га да је у време његове владавине „смишљено протерана свака српска политика, а да је заведена политика прећутног саглашавања са свим оним што чини актуелна власт”. Академија се, рецимо, није огласила у време када се расправљало о Статуту Војводине, који није у складу с важећим Уставом и којем је циљ дезинтеграција српске државе. Хајдин није дозволио одржавање међународног скупа: „Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе”. Скуп је, ипак, одржан, али Извршни одбор није хтео да финасира издавање зборника радова. Када је зборник објавила Српска књижевна задруга, један од чланова Извршног одбора тражио је да се књига избаци из излога књижаре САНУ.

Председник Хајдин није хтео да дозволи ни одржавање међународног скупа посвећеног проблемима Косова и Метохије. На састанку у кабинету председника, којем су присуствовали Коста Михаиловић, Михаило Ђурић, Стеван Карамата и Василије Крестић, Хајдин се запитао: шта ће нам поводом те намере рећи политичари? САНУ није на доличан начин обележила ни 200. годишњицу Првог српског устанка.

–Ни у време Јосипа Броза, ни у време Слободана Милошевића, извршни одбори Председништва САНУ нису спутавали одељења у њиховим настојањима да путем научних скупова разјасне поједина питања. Извршни одбори се тада нису понашали као да су политички комесаријати или цензори, нису били надређени одељењима, нити су им стајали на путу у остваривању њихових научних задатака. Ту нову праксу, раније непознату, завео је академик Хајдин – тврди Крестић, и додаје да се председник који се хвали да је из Академије протерао политику, претворио у „политичког комесара који све држи под контролом, без чијег допуштења се за Србију и Србе у Академији ништа не може учинити”.

Академик Хајдин, наглашава Крестић, није из Академије протерао дневну и мондијалистичку, већ само српску политику.

Никола Хајдин, председник САНУ, није хтео да се упушта у полемику са академиком Крестићем, рекао нам је само да ће се „дејство Крестићевог излагања” најбоље видети на предстојећој изборној Скупштини САНУ.

Зоран Радисављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.