Субота, 28.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.18	117.89	117.54
	108.94	109.59	109.26
	113.75	114.43	114.09

Таг: сану

Београд

25.05.2022 у 12:16

Живот и дело Николе Добровића

Знате ли за идеју да се лева обала Саве повеже са десном обалом Дунава у Земуну пловним каналом испод Бежанијске косе, као и да у Новом Београду буду два вештачка језера? Ако вам таква урбанистичка замисао није блиска, она ипак постоји, рођена је пре 75 година, њен творац је архитекта Никола Добровић и данас је тај предлог плана, широј јавности готово непознат, изложен у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ). Нацрт плана један је од бројних експоната поставке „Никола Добровић: Под заставама модерних покрета” аутора проф. др Марте Вукотић Лазар и мр Бојана Ковачевића. Изложбу на којој се могу видети Добровићеве личне ствари попут прибора за цртање, ручног сата, преписки и писама, бројна документа као што је скица регулације Београда на левој обали Саве из 1946. године, макете

Култура

24.05.2022 у 15:49

Година Николе Добровића у САНУ

Српска академија наука и уметности ову годину посветила је Николи Добровићу, академику и једном од наших најзначајнијих архитеката модерног доба. У то има и њему у част биће у Галерији САНУ уприличена монографска изложба, која ће бити отворена вечерас у 19.00 сати. Потом ће бити одржан међународни научни скуп, а биће публикована и свеобухватна монографија поводом 125 година од Добровићевог рођења (Печуј, 12. 2. 1897 – Београд, 11. 1. 1967). Поставка „Никола Добровић: Под заставама модерних покрета” аутора проф. др Марте Вукотић Лазар и мр Бојана Ковачевића траје до 14. августа и на њој ћемо се подсетити овог еминентног члана САНУ као особе широког увида, темељног интелектуалца, писца бројних критичких историографских студија о архитектури и градовима, професора факултета, директора

Београд

23.05.2022 у 15:00

Заоставштина др Александра Костића биће дигитализована

Био је један је од првих професора и декана Медицинског факултета, оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског факултета, пасионирани љубитељ фотографије, археологије, носилац Легије части, композитор, поета – др Александар Ђ. Костић (1893–1983). Иза њега је остала богата задужбина сачувана у Легату смештеном у рустичној кући у Грочанској чаршији, амбијенталној целини. Да би све ово било спасено од заборава, Српска академија наука и уметности (САНУ) одлучила је да се заоставштина чувеног др Александра Костића дигитализује. Али како то обично бива, испреплету се чудним стицајем околности судбине и људи. Посао дигитализације преузео је човек истог имена, презимена и средњег имена академик Александар Ђ. Костић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију

Култура

09.05.2022 у 08:35

САНУ поново додељује Награду „Иван Табаковић”

Награда „Медаља САНУ”, коју академија додељује за изузетна достигнућа, а по угледу на многе иностране академије, успостављена је и код нас па су прошле године уручена две за област науке (Иван Гутман и Василије Крестић), а ове ће године бити додељена за област уметности. Како је нагласио Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, признање ће се надаље додељивати по истом двогодишњем принципу – једне године две за науку, а једне године једна за уметност, па ће овогодишњи добитник бити познат на јесен. – Награда се додељује 19. новембра, на Дан академије. Могуће је доделити медаљу за неко посебно достигнуће, за животно дело, може то бити члан или неки истакнути појединац који није члан академије – рекао је Максимовић, који је истакао и да је поново успостављена Награда „Иван Табаковић”. Она

Друштво

21.04.2022 у 22:03

Да се брига о српском језику врати под окриље САНУ

Веома дуго у Српској академији наука и уметности (САНУ) није било озбиљних анализа неких од кључних проблема српског језика. Неспретном политиком примања нових чланова, и у самој академији, и лингвистика је на известан начин осиромашена. Недовољно се зна шта је Одбор за стандардизацију српског језика, коме он припада, ко га признаје? Однос државе према овом одбору треба да се дефинише тако да он задржи самосталност али и добије специфичну тежину коју заслужује. Након формирања Владе Републике Србије то ће бити окосница састанка који планирају да са представницима будућег државног врха уприличе академик Владимир Костић, председник САНУ и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. То су сагласно најавили јуче у здању академије на седници најважнијег

Култура

11.04.2022 у 14:39

Изазови на локалитету „Винча – Бело брдо”

Винча – Бело брдо једно је од најзначајнијих праисторијских налазишта у југоисточној Европи, које крије девет метара дебео слој у којем су забележене готово све етапе живота на овом месту почевши од 5800. године старе ере па све до данас. Посебно су значајни слојеви неолитског периода који су дали материјалну културу изузетног занатског умећа и префињеног укуса, а најпознатије су винчанске фигурине, најчешће у облику људске фигуре израђене од теракоте, које су постале и нека врста заштитног знака тог богатог налазишта, знак препознавања да је баш о Винчи реч. Међутим, изложба „Пројекат Винча: нови археолошки изазови”, аутора Ненада Тасића, Кристине Пенезић и Дамира Влајнића, која до 30. априла траје у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности, има нешто специфичнији

Регион

08.04.2022 у 13:57

Сарајевом кружи баук измишљеног „меморандума 2”

Од нашег сталног дописника Бањалука – „БиХ је толико нефункционална земља да се чак не би ни квалификовала да учествује у иницијативи ’Отворени Балкан’”, реченица је коју је недавно пред новинарима у Сарајеву изговорио Габријел Ескобар, изасланик државног секретара САД, која спада у групу десетина сличних изјава високих западних дипломата у којима се при описивању БиХ користе термини као што су нефункционалност, неодрживост и подељеност. Ипак, министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић обавестила је светске званичнике и пожалила се свету на наводне интенције Српске академије наука и уметности (САНУ), које су, како тврди ова функционерка Изетбеговићевог СДА, записане документу који у Сарајеву називају „меморандум два” и по којима је српска академија сугерисала политичарима у РС

Култура

30.03.2022 у 13:05

Великани српског градитељства у Галерији САНУ

У Галерији САНУ, а поводом 175 година постојања Грађевинског факултета у Београду и у сарадњи са Музејом науке и технике из Београда, од вечерас у 19.00 сати пред публиком ће бити изложба која на једном месту обједињује живот и дело историјских личности инжењерске струке који су били носиоци државничких функција, академских титула, носиоци друштвених и културних промена у нашој средини. Под насловом „Великани српског градитељства – од Инџинирске школе до данас”, поставка чија је ауторка Јасмина Његован Поповић, историчарка уметности и уредница издавачке делатности Грађевинског факултета Универзитета у Београду, и чији су рецензенти академик Миодраг Марковић и проф. др Миодраг Јовановић, приказаће историјат ове угледне високообразовне институције, али и академске и градитељске

Култура

22.03.2022 у 12:44

Изложба о Винчи 28. марта у САНУ

Изложба „Винча пројекат : Нови изазови за археологију”, аутора Ненада Тасића, Кристине Пенезић и Дамира Влајнића биће отворена 28. марта у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Изложбу ће отворити декан Филозофског факултета у Београду, проф. др Данијел Синани. Као што је познато, Винча - Бело брдо је једно од најзначајнијих праисторијских налазишта у југоисточној Европи, које крије девет метара дебео слој у којем су забележене готово све етапе живота на овом месту почевши од 5800. године старе ере па све до наших дана. На овом месту са тако дугим континуитетом живота посебно су значајни слојеви неолитског периода који су дали материјалну културу изузетног занатског умећа и префињеног укуса, преноси Танјуг. Најпознатије су винчанске фигурине, најчешће у

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

28.05.2022 у 15:22

Отворена граница на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније

28.05.2022 у 15:00

Индијска књижевница Гитанџали Шри добила Букерову награду

28.05.2022 у 13:54

Русија извела нову успешну пробу суперсоничне крстареће ракете Циркон

28.05.2022 у 13:17

Пингпонг оптужницом за Петровачку цесту

28.05.2022 у 13:07

На истоку и југу Србије могуће краткотрајне непогоде

28.05.2022 у 12:49

У Мариупољ упловио руски теретњак, руске снаге преузеле контролу у Лиману