Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.56
99.15	99.75	99.45
108.32	108.97	108.64

Društvo

28.07.2021 u 09:39

Preminula akademik Nada Milošević Đorđević

Redovni član Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) prof. dr Nada Milošević Đorđević preminula je juče u Beogradu u 87. godini, saopšteno je iz ove institucije. Milošević Đorđević rođena je 1934. godine u Beogradu i smatrana je za jednog od najuglednijih savremenih srpskih folklorista u svetu i istaknutim proučavalaocem srpske narodne književnosti, te je njen odlazak veliki gubitak za SANU i sveukupnu srpsku nauku i kulturu. Njen život je u velikoj meri bio vezan za Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem je diplomirala, magistrirala i doktorirala, a potom i radila kao redovni profesor na Katedri za srpsku književnost. Pored toga, bila je gostujući profesor na mnogim stranim univerzitetima i autorka velikog broja radova i knjiga iz

Kultura

21.07.2021 u 11:08

Potpisan sporazum o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja

U Narodnom muzeju u Beogradu danas je potpisan sporazum o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog srpskog ćiriličnog rukopisa. Sporazum su potpisati potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, direktorka Narodnog muzej u Beogradu Bojana Borić-Brešković, predsednik Srpske akademija nauka i umetnosti Vladimir S. Kostić i v. d. upravnika Narodne biblioteka Srbije Vladimir Pištalo. Ministarka kulture Gojković je istakla da je postupak digitalizacije najstarijeg ćiriličnog rukopisa važan za celu Srbiju, a posebno za stručnu javnost koja će se baviti njegovim proučavanjem. „Miroslavljevo jevanđelje datira iz 12. veka i upisano je na Uneskovu listu gde su upisani i Teslini rukopisi, kao i druga važna kulturna dobra za našu državu. U

Kultura

11.06.2021 u 17:23

Izbori u SANU: Šijan, Mijač, Bajić prošli, Goran Marković nije

Mrđan Bajić, Dejan Mijač, Slobodan Šijan, Aleksandra Vrebalov, Miodrag Tabački, Branimir Karanović, Petar Mitković i Borislav Stojkov kandidati su Odeljenja umetnosti za dopisne članove SANU, dok Goran Marković, Ivana Stefanović, Zoran Erić, Srđan Hofman i Milan Mihajlović nisu dobili podršku ovog odeljenja, prenose beogradski mediji. „Nek ide kako ide”, bio je jedini komentar pozorišnog reditelja Dejana Mijača na to što je jedan od osam kandidata Odeljenja umetnosti SANU za akademika. Upravo će se njegovo ime, uz vajara Mrđana Bajića, kostimografa, scenografa i profesora Miodraga Tabačkog, filmskog reditelja Slobodana Šijana, grafičara Branimira Karanovića, kompozitorke Aleksandre Vrebalov i arhitekata Borislava Stojkova i Petra Mitkovića naći na izbornoj skupštini SANU koja je zakazana za

Kultura

03.06.2021 u 20:00

Kosovizacija ugrožava baštinu na KiM

Najopasniji vid nasrtaja na srpsku kulturnu i duhovnu baštinu na Kosovu i Metohiji jeste njena kosovizacija koja podrazumeva podvođenje srpskog nasleđa pod nasleđe koje pripada svima, a o kojem se stara država, odnosno tzv. republika Kosovo. Na ovo je juče, drugog završnog dana skupa „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji”, organizovanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ukazao profesor dr Darko Tanasković, govoreći o Unesku i srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu. Profesor univerziteta u penziji i nekadašnji ambasador naše zemlje pri Unesku, prof. dr Tanasković istakao je da su nasrtaji na srpska kulturna i duhovna dobra na KiM stalni, nekad manjeg nekad većeg intenziteta, kao i da postoje tri metoda rasrbljavanja tog nasleđa. Jedan je

Kultura

02.06.2021 u 12:00

Pismo kosovskih lidera Unesku provokacija

Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), upravo je izjavio za medije da je pismo kosovskih lidera Unesku da tri manastira i jednu crkvu skinu s liste ugroženih spomenika kulture na Kosovu – provokacija, prenosi Tanjug. – Ne mogu to drugačije da doživim osim kao provokaciju. To me podseća na jednog lika iz komedije našeg akademika Dušana Kovačevića, u kojoj se traži da ode i da se izvini čoveku koji ga je tukao zbog toga što ga je tukao. Treba da nam se objasni da je tamo sve „med i mleko”. Nisam siguran koliko o tim stvarima može da se razgovara na taj način. U ovom trenutku to se shvata kao provokacija. Ja te ljude ne poznajem, ali delanja, govori, prisvajanja da naši biseri predstavljaju njihove bisere iako su to biseri čovečanstva. To je problem koji se

Društvo

06.05.2021 u 10:45

Projekat Jadar - šta je poznato?

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar - šta je poznato?” koji se danas održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu, ima za cilj da zaustavi sve poluistine, neistine i netačne tvrdnje u vezi sa eksploataicijom litijuma, kao i strah koji iz tih neistina proizilazi, izjavila je uoči početka skupa ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Navela je da će na današnjem skupu o eksploataciji litijuma govoriti akademici, stručna javnost, predstavnici ministarstva, nevladine organizacije i građani. „Drago mi je da sam pozvana da govorim u SANU, za mene je to čast. Mislim da ovo jeste mesto koje je danas oslobođeno svih površnosti i netačnih tvrdnji, i ovo je mesto gde može da se razgovara”, rekla je Mihajlovićeva novinarima. Izrazila je nadu da ovo neće biti

Pisma čitalaca

19.04.2021 u 09:00

Da li je Srbija odustala od nacionalne enciklopedije

Nedavno sam pročitao tekst gospodina Zorana V. Popovića, potpredsednika SANU, pod naslovom „Akademija mora da daje ’savete’ i kad je pitaju i kad je ne pitaju”, u kojem on, između ostalog, kaže da SANU „učestvuje u izradi Srpske enciklopedije”. Nažalost, ja više nisam siguran da je to tačno. Naime, koliko je meni poznato, SANU je poslednji, treći tom ove enciklopedije objavila 2018. godine. Koliko sam obavešten, Srbija je verovatno jedina evropska zemlja (s izuzetkom možda Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i BiH), koja još nema svoju nacionalnu enciklopediju, tj. skup sveobuhvatnih znanja jednog naroda o njegovoj kulturi, umetnosti i naukama. Neko je lepo rekao: „Narod bez nacionalne enciklopedije je poput čoveka bez krštenice”. SANU i Matica srpska su još 1990. godine

Društvo

13.04.2021 u 14:25

SANU: Netačna tvrdnja da se Akademija nije izjašnjavala o problemima Kosova

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) odbacila je danas kao netačnu tvrdnju akademika Ljubisava Rakića da se SANU nije izjašnjavala o „problemima Kosova i Metohije”. Reagujući na Rakićevu ocenu da izjavu predsednika Akademije Vladimira S. Kostića da je Kosovo „faktički i formalno izgubljeno za Srbiju”, nije podržao „niko iz redova SANU”, iz te institucije su naveli da je Kostić u svojim istupanjima, „po pravilu naglašavao da se radi o ličnim stavovima, bez obzira na to o kom problemu se radilo, bez ijednog pokušaja 'prekrajanja istorije' ili pokušaja da svoje stavove predstavi kao stavove SANU”. „Suprotno tvrdnjama akademika Ljubisava Rakića, Predsedništvo SANU se javno i nedvosmisleno oglasilo sa sednice od 19. januara. U vrlo sličnim tonovima, ogromna većina članova SANU je kroz svoja

Društvo

11.04.2021 u 22:00

SANU ne deli Kostićeve stavove prema Kosmetu

Da bi se suzbilo masovno zarazno oboljenje, neophodan je i visok nivo društvenog pristajanja na restriktivne mere. Ne može se živeti kao da se ništa ne događa, ići po kafićima, noćnim klubovima, ne mogu se održavati kontakti bez propisanog rastojanja, bez zaštitne maske. Neki od nas nisu spremni da se liše zadovoljavanja hedonističkih potreba, čak ni po cenu rizika od infekcije. Cirkulacija takvih pojedinaca je zapravo „transportna mreža” virusa. I pored toga, u poređenju s ostatkom sveta kroz pandemiju prolazimo dosta dobro, zahvaljujući zajedničkim naporima vlasti i zdravstvene službe, kaže prof. dr Ljubiša Rakić, naučnik svetskog glasa,

Kultura

31.03.2021 u 19:40

Preminuo Ivan Klajn

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je u 85. godini, saznaje RTS od bliskih prijatelja profesora Klajna. Ivan Klajn je rođen 1937. godine u Beogradu. Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom”, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, „Italijansko-srpski rečnik” za koji je dobio nagradu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sanu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће