Зашто лекар мора да буде и ћата

Када је са отпусном листом из болнице стигао у дом здравља код изабраног лекара своје мајке, један наш суграђанин био је непријатно изненађен трајањем и процедуром писања рецепата, потребних да се терапија овој пацијенткиње настави. Специјалиста је после болничког лечења препоручио 12 лекова као будућу терапију, а изабрани лекар је, попут неког ћате, попуњавао рецепте више од 20 минута. За то време, размишљао је наш суграђанин, овај је лекар могао да прегледа најмање два пацијента, а посао око попуњавања рецепата могао је да заврши и обичан службеник.

Да ли у дому здравља може да ради службеник или овлашћено лице, чији би једини посао био да попуњава рецепте и бави се папирологијом и администрацијом?

Директор београдског Дома здравља „Стари град”, др Љубиша Перишић, категоричан је у тврдњи да је то немогуће, јер би то била деградација струке, али и кршење постојећих прописа.

– Прво, када као лекар препишете лек на рецепт о трошку Републичког здравственог осигурања, то се одмах бележи у јединственом информационом систему. Када изабрани лекар свој посао заврши, на његово име се формира фактура коју РЗЗО треба да прихвати, јер од тога зависи и плата лекара, али и укупна примања и функционисање дома здравља. Сестра понекад попуњава рецепте, али, опет, лекар мора то да контролише, јер он одговара за прописану терапију. Код нас од 54 изабрана лекара, 52 пишу рецепте сами, а само два лекара имају поверење у сестре. Тако су организовани штампачи и „бар-код читачи” здравствених књижица – објашњава др Перишић.

Он додаје да се управо сваки изабрани лекар „дужи” за прописане лекове, а не медицинска сестра или службеник.

Друго питање је како изабрани лекар може да доводи сумња у терапију специјалисте, да је коментарише, даје своје предлоге?

– Да ли стварно лекар који је лечио пацијента пет дана у некој болници боље познаје тог пацијента од његовог изабраног лекара, који га прати годинама? Да оставимо по страни сујете лекара, али специјалиста у болници нема право да прописује лекове на рецепт о трошку РЗЗО. Ко се не придржава Правилника о прописивању лекова по строгим индикацијама са листе лекова бива санкционисан. Казна се не одбија од плате лекару из болнице, већ изабраном лекару, ако се не придржава Правилника – појашњава др Перишић.

У многим домовима здравља, постоји могућност да се пацијент телефоном јави свом изабраном лекару и да „наручи” терапију за хроничне болести или затражи упут за преглед, а рецепти или упут ће га чекати после 12 часова на шалтеру, док се до поднева обављају први и контролни прегледи. Све се то чини ради смањења чекања и ефикаснијег рада.

Да посао писања рецепата, ма колико изгледао као аутоматско преписивање налаза специјалисте, не може да ради нико осим изабраног лекара, мисли и др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине из Дома здравља „Врачар”. Она каже да само изабрани лекари имају право да печатом оверавају рецепте.

– Ми и финансијски и кривично одговарамо за сваки рецепт који смо написали. Тако је сваки изабрани лекар не својом вољом постао и правник, а стално читамо и „Службени гласник” – каже наша саговорница.

Она не прихвата ни примедбу да изабрани лекар треба да се уздржи од коментара терапије коју је дао лекар специјалиста током болничког лечења.

– Тешко ми је да кажем, али врло мали број мојих колега, лекара специјалиста има увид у листу лекова и начин њиховог издавања. Изабрани лекар мора да буде стално у току јер само он прописује лекове. Осим тога, кад човек лежи у болници, лекар најчешће збрињава једно обољење или стање, а нико не води рачуна о осталим болестима и општем стању тог пацијента кога ми пратимо, па тако добијамо предлоге за терапију где једни лекови апсолутно искључују примену неких других, такође неопходних. Уосталом колико је оправдано да један пацијент добије 12 лекова? Питамо се колико један лек наноси штете, а колико користи и то су наше сталне недоумице. Често долазимо у конфликт с пацијентима који стигну са отпусном листом и захтевају све препоручене лекове. Ако није реч о трансплантацији бубрега, препорука за 12 лекова је претерана –сматра др Милица Николић-Урошевић.

Оливера Поповић