Колико „еврослужбеника“крчи пут ка Бриселу

Уколико би се испунила очекивања Србије да почетком следеће године почне преговоре о чланству у Европској унији, то би за њену администрацију значило неупоредиво више посла него што га данас има. А, да ли би то довело и до повећања броја људи у државној управи који раде на тзв. европским пословима засад није могућно рећи. У светлу економске кризе, извесније је, мисле упућени, да би ти нови задаци били испуњавани тако што би запослени у управи били преусмеравани на „европска“ радна места.

Криза је, очигледно, већ осујетила неке планове. Националним програмом интеграције, донетим 2008. године, било је, рецимо, предвиђено да, „кроз реорганизацију постојећих капацитета и једним делом додатно запошљавање“, на пословима који се односе на преузимање обавеза из процеса интеграције у ЕУ 2012. године ради 10.937 људи. У одговору на Упитник Европске комисије о капацитету управе која се бави интеграцијом у ЕУ, Влада Србије наводи да је у овом тренутку за послове европских интеграција „систематизовано 2.197 радних места“(максималан број запослених у државном апарату је 28.400). Што значи да сваки 14. у државној управи ради на европским пословима.

Смањивања у државној управи нису, како је речено, утицала на смањивање нити слабљење административних капацитета који се баве европским пословима. Поменута бројка укључује оне послове који се односе на координацију, управљање фондовима ЕУ, правно усклађивање са прописима ЕУ и послове спровођења „европских прописа“. Речју, „ЕУ језгро“– Канцеларију за европске интеграције, као и секторе за међународну сарадњу и евроинтеграције у министарствима. Према слободној процени упућених, то није ни 20,30 одсто „еврослужбеника“.

Ана Трбовић, професорка на Факултету за економију, финансије и администрацију, објашњава да је тешко разлучити који део људи ради на пословима евроинтеграције, а који не. Јер, и управа за јавне набавке и државни ревизор и омбудсман, део су европских интеграција, као и сектори у министарствима.

Упитана да ли ће, уколико уследе преговори са ЕУ, ипак доћи до повећања администрације, одговара: „Ако погледамо Акциони план који је направила Влада да би решила пропусте утврђене у годишњем извештају ЕУ, добар део мера се односи на повећање запослених у одређеним управама. И то је тај парадокс: ЕУ, с једне стране тражи да повећате капацитете у одређеним деловима управе, али зато каже и да имате превише људи на другим местима и да морате да то смањите“.

Трбовићева додаје да је потребна „функционална анализа“ у сваком министарству, у свакој државној установи, у општини, да се види да ли понекад са мање људи може да се ради исто. Ако бисмо поједноставили неке прописе, рецимо, не би нам били потребни неки делови јавне управе.

И проф. Стеван Лилић, председник удружења Правници за демократију, каже да је потребна платформа о рационализацији управе и државе по свим основама. „Више је него очигледно да је највећи проблем у Србији, ако не рачунамо Хашки трибунал и Милошевићево наслеђе, енормна бирократија. Она је главна препрека напретку Србије данас. Није довољно само да се Влада смањи. Мора све да се смањи када је реч о јавној администрацији“, мисли Лилић.

На наше подсећање да, вероватно, следе преговори и више посла у вези са ЕУ, каже да когод је био укључен у поједине пројекте у оквиру министарства, зна колико има „пресипања из шупљег у празно“ и као пример наводи да данас министарства или судови не могу да користе исте компјутерске податке. „Само у року од седам дана технички може да се обезбеди да сви имају исту базу података када обрађују документе у вези са европским интеграцијама“, тврди он, додајући да би то довело до сажимања„европских послова“.

Србија, иначе, често добија похвале из ЕУ на рачун својих капацитета за координацију процеса интеграције. То је важно, јер административни капацитети, после самита шефова држава или влада ЕУ у Мадриду, 1995. године, представљају четврти критеријум за чланство у ЕУ (поред политичког, економског и правног).

Никола Јовановић, уредник научног часописа „Изазови европских интеграција“, каже да је приоритет смањења бирократије често у супротности са испуњавањем поменутог Мадридског критеријума за приступање ЕУ, који захтева способност администрације да доноси квалитетне прописе и обезбеђује њихово спровођење. „Зато је неопходно извршити рационализацију и редефинисање циљева администрације, уместо линеарног смањивања броја чиновника.

Важни делови администрације где је неопходно чак појачати капацитет јесу заштита потрошача, јавне набавке, норматива генерално, хармонизација техничких прописа и екстерна ревизија јавних финансија“.

Владимир Атељевић, у поменутом часопису, указује, међутим, на дилему да ли је административни капацитет политички или технички услов ЕУ. „Искуство земаља западног Балкана, са друге стране, говори да су похвале на рачун административног капацитета каткад покриће за недостатак политичког консензуса међу двадесетседморицом о даљим потезима у региону“, пише он.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Планирано 80 људи у БриселуУ Мисији Србије при ЕУ раде запослени из Министарства спољних послова и представници државне управе. Према систематизацији с краја 2009, на коју се Влада позива у одговорима на Упитник ЕК, ради 16 људи. Поред њих, ради још троје људи на анализи и праћењу секторских политика (попут пољопривреде, трговине, царина и пореза). Влада је у новембру прошле године усвојила закључак о потреби упућивања још осам експерата у Брисел.

Према информацијама до којих је дошао наш дописник из Брисела, планирано је да ова мисија, после почетка преговора са ЕУ, има 80 људи.

Поређења ради, хрватска мисија при ЕУ имала је пре преговора десет људи. Одмах после почетка преговора број је удвостручен. Сада у мисији ове земље у Бриселу ради 60 људи.