Део историјског развоја Европе

Европа сматра Србију својим будућим делом или чланом. Истовремено, свесна је и великог значаја и пресудне улоге Србије у балканском региону. Стога и државна опредељења и велике политичке одлуке које се доносе у Србији не чине само унутрашње питање Србије већ и део историјског развоја Европе.

У ту логику спада и начин на који грађани Србије у суботу и недељу треба да заузму став, да просуде и, на крају, да гласају.

Савршених устава нема. Међутим, постоје критеријуми који временом постају више међународни и, у сваком случају, више европски. Та начела су углавном неприкосновена и без икаквих изузетака – заштита људског достојанства, основних слобода, демократског легитимитета власти, владавине права и обезбеђивања социјалне правде. То су и начела на основу којих се може оценити један устав. То не значи да нема више националних посебности. Оне се поштују и сходно важећем институционалном статусу ЕУ, али и сходно нацрту европског устава. Међутим, ове посебности не смеју да буду у супротности с поменутим начелима.

Не само Грчка, већ и Португалија и Шпанија, али и све земље постојећег социјализма, спровеле су у пракси и на институционалном нивоу прелаз у демократију изгласавањем новог устава. Посебно у вези са Грчком, као члан уставотворне Скупштине из 1974. године, био сам један од два говорника уводничара о уставу. Због тога бих могао и да посебно приметим следеће.

Један устав никад не наилази на одушевљену подршку свих грађана. То сам осетио и ја као говорник у име скупштинске већине. Међутим, један устав, да би функционисао и уопште и, посебно, у историјској фази транзиције ка демократији, треба у начелу да га прихвате и они који се не слажу с њим или гласају против њега. Тако и ми онда, политичке снаге које се нису слагале с уставом који је предложио Константинос Караманлис, гласали смо против њега, а затим смо га прихватили, испоштовали и спровели. Треба схватити да се о судбини једне нације, једног народа или једног друштва, не одлучује у тренутку када се сви слажу, већ у време великог неслагања. Нације, народи и друштва који успевају да заједно живе и поред неслагања имају моћ и одрживост у доба велике глобализације.

Следећи пример неких земаља, али и дајући пример другим земљама југоисточне Европе, Србија у овом тренутку предузима највећу реформу коју треба спровести уочи европске перспективе целог региона. Према томе, одговорност, али и обавеза сваког грађанина Србије да учествује у обликовању будућности своје земље јесте велика и вреди је предузети. Оваква одговорност не може се предузети уздржавањем од гласања, већ само позитивним или негативним гласањем.

Професор на универзитетима у Атини и Солуну и почасни професор немачког и европског уставног права на универзитету у Ди