Deo istorijskog razvoja Evrope

Evropa smatra Srbiju svojim budućim delom ili članom. Istovremeno, svesna je i velikog značaja i presudne uloge Srbije u balkanskom regionu. Stoga i državna opredeljenja i velike političke odluke koje se donose u Srbiji ne čine samo unutrašnje pitanje Srbije već i deo istorijskog razvoja Evrope.

U tu logiku spada i način na koji građani Srbije u subotu i nedelju treba da zauzmu stav, da prosude i, na kraju, da glasaju.

Savršenih ustava nema. Međutim, postoje kriterijumi koji vremenom postaju više međunarodni i, u svakom slučaju, više evropski. Ta načela su uglavnom neprikosnovena i bez ikakvih izuzetaka – zaštita ljudskog dostojanstva, osnovnih sloboda, demokratskog legitimiteta vlasti, vladavine prava i obezbeđivanja socijalne pravde. To su i načela na osnovu kojih se može oceniti jedan ustav. To ne znači da nema više nacionalnih posebnosti. One se poštuju i shodno važećem institucionalnom statusu EU, ali i shodno nacrtu evropskog ustava. Međutim, ove posebnosti ne smeju da budu u suprotnosti s pomenutim načelima.

Ne samo Grčka, već i Portugalija i Španija, ali i sve zemlje postojećeg socijalizma, sprovele su u praksi i na institucionalnom nivou prelaz u demokratiju izglasavanjem novog ustava. Posebno u vezi sa Grčkom, kao član ustavotvorne Skupštine iz 1974. godine, bio sam jedan od dva govornika uvodničara o ustavu. Zbog toga bih mogao i da posebno primetim sledeće.

Jedan ustav nikad ne nailazi na oduševljenu podršku svih građana. To sam osetio i ja kao govornik u ime skupštinske većine. Međutim, jedan ustav, da bi funkcionisao i uopšte i, posebno, u istorijskoj fazi tranzicije ka demokratiji, treba u načelu da ga prihvate i oni koji se ne slažu s njim ili glasaju protiv njega. Tako i mi onda, političke snage koje se nisu slagale s ustavom koji je predložio Konstantinos Karamanlis, glasali smo protiv njega, a zatim smo ga prihvatili, ispoštovali i sproveli. Treba shvatiti da se o sudbini jedne nacije, jednog naroda ili jednog društva, ne odlučuje u trenutku kada se svi slažu, već u vreme velikog neslaganja. Nacije, narodi i društva koji uspevaju da zajedno žive i pored neslaganja imaju moć i održivost u doba velike globalizacije.

Sledeći primer nekih zemalja, ali i dajući primer drugim zemljama jugoistočne Evrope, Srbija u ovom trenutku preduzima najveću reformu koju treba sprovesti uoči evropske perspektive celog regiona. Prema tome, odgovornost, ali i obaveza svakog građanina Srbije da učestvuje u oblikovanju budućnosti svoje zemlje jeste velika i vredi je preduzeti. Ovakva odgovornost ne može se preduzeti uzdržavanjem od glasanja, već samo pozitivnim ili negativnim glasanjem.

Profesor na univerzitetima u Atini i Solunu i počasni profesor nemačkog i evropskog ustavnog prava na univerzitetu u Di