Књига о заједничкој борби Срба и Руса

Други том књиге „Москва–Србија, Београд–Русија, друштвене и политичке везе 1804–1878”, у заједничком издању Архива Србије и Главне архивске управе града Москве представљен је јуче у Архиву Србије. Осим домаћина, директора Архива Мирослава Перишића, на промоцији су говорили патријарх српски Иринеј, министар културе Предраг Марковић, руски амбасадор Александар Конузин, саветник председника Републике Триво Инђић, Михаил Горинов, први заменик начелника Архивске управе Москве и сарадник на пројекту Мирослав Јовановић. Том приликом, Конузин је Перишићу донео изузетан дар, документ из октобра 1914, који се односи на испоруку руског оружја Србији.

Патријарх Иринеј је изразио жељу да односи Србије и Русије буду што чвршћи и оценио да је пројекат заједничког објављивања архивске грађе о српско-руским односима од 16. до 21. века, изузетно значајан за историју српског народа. Тиме нам, указао је патријарх, чини доступним документе на основу којих могу да се реконструишу многа битна историјска збивања.

Амбасадор Конузин истакао је да је догађај посвећен историји пријатељских односа Србије и Русије. „Ако први том књиге сведочи о дубоким коренима који повезују наше народе, други се односи на период када су успостављени посебни односи Срба и Руса који трају до данас. Документи се односе на заједничку борбу два народа за слободу и независност Србије. Од тада постоји та русофилска наклоност у Србији.” Амбасадор је позвао Министарство културе и град Београд, као и амбасаде словенских земаља у Србији, да заједнички учествују у Данима словенске културе крајем маја, у славу Ћирила и Методија.

Такође, Конузин је најавио припрему грађе поводом обележавања 100-годишњице од почетка Првог светског рата, који је, како је нагласио био трагедија и за Србију и за Русију. Уручујући директору Архива Србије документ из октобра 1914, Конузин је нагласио да је то „посебно значајно ради супротстављања онима који би да изврћу историју, јер се са таквим покушајима сусрећемо, посебно кад је у питању Други светски рат”.

Мирослав Јовановић је на крају представио цео пројекат, који би требало да има пет томова, а циљ му је да обухвати целину српско-руских односа. Јовановић је додао да је у другом тому представљено 235 руских и 94 српска документа и да међу њима има већи број за које се до сада није знало.

Б. Билбија