Путинова тачка на „Јужни ток”

Реализација пројекта „Јужни ток”, поштовање купопродајног уговора за НИС, завршетак прве фазе градње подземног складишта Банатски Двор, али и почетак рада заједничког српско-руског предузећа за градњу подземног складишта Банатски Двор биће главне теме разговора сутрашње посете премијера Русије Владимира Путина Београду.

Премијер Русије ће посету искористити, пре свега, да свима јасно стави до знања да ће руски гасни гигант „Гаспром” градити магистрални гасовод „Јужни ток” и да се прве количине гаса могу очекивати већ 2015. године. Тиме хоће да стави тачку на многобројне спекулације да се одустаје од његове изградње.

Као потврда озбиљним намерама, да ће гасовод бити реализован на време, најављено је представљање тог пројекта у Хајату где би челни људи „Јужног тока”, пре свега Марсел Крамер, извршни директор, требало српској јавности да предочи потенцијалну трасу гасовода, значај градње овог гасовода као и корист коју Европа од њега има, сазнаје „Политика”.

У прилог причи, да је пројекат „Јужни ток” изузетно важан за снабдевање Европе гасом и да му се прикључује све више земаља, јесте и најновија вест да би немачка компанија „Винтершал” могла наредних дана да уђе у пројекат чиме би се повећале шансе да пројект подржи и Европска унија.

Иако се последњих дана нагађало да би премијер Русије долазак могао да искористи како би на највишем нивоу решио питање преузимања ЕПС-а, упућени у преговоре кажу да од тога нема ништа и да су то злонамерне спекулације, јер је став српске владе познат када је реч о приватизацији ЕПС-а.

Нагађања да би то могло да се уради кроз обнову Меморандума о сарадњи између ЕПС-а и руске фирме „Интерао” потписаног 2008. године (истекао 2009) којим је Русија покушала да без тендера уђе на мала врата у ЕПС, не стоје. Чињеница је да је „Интерао” био заинтересован за градњу нових хидро и термоелектрана, као и за заједничко деловање на тржишту трећих земаља, после чега су представници руске фирме и долазили да обилазе објекте, али од тог посла није било ништа.

И тада је, када је меморандум потписан, постојало озбиљно противљење да се овако велики послови раде без тендера, тако да је тешко претпоставити да би се таква прича сада могла поновити, категоричан је наш извор.

Много је извесније да Русија, уколико већ жели да уђе на српско тржиште струје, то уради кроз заједничку градњу гасних електрана по завршетку гасовода „Јужни ток”. Реч је о могућности улагања у изградњу гасних централа когенеративног типа у Београду, Новом Саду, Панчеву и Нишу, које би производиле електричну и топлотну енергију.

Руска страна се до сада није јавила на тендер расписан за градњу две термоелектране – „Колубара Б” и ТЕНТ Б3.

Ј. Петровић