Зашто Србија касни у Европу

Упозорење Венсана Дежера да Србија можда до 2012. неће постати кандидат за ЕУ српски званичници задужени за европске интеграције различито су протумачили. Испуњење владиног Акционог плана за брже стицање статуса кандидата за Европску унију само са 70 одсто за Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије је „добро пролазно време”. Насупрот њему у погледу могућности да се надокнади пропуштено време, Ласло Варга, председник Одбора за европске интеграције Народне скупштине Србије, каже да је „умерени песимиста”.

Од 23 препоруке садржане у овом плану које је требало испунити до краја марта у потпуности је остварено само шест, 11 делимично, а шест препорука уопште није остварено. Посао је пре рока, у целини или делом, завршен у 27 тачака плана.

Ђелић је, међутим, како преноси Танјуг, упозорио да су пред Србијом најважнији кораци, који су најтежи, у финансијском и политичком смислу. То су укидање бланко оставки, усвајање закона о реституцији, новог закона о финансирању политичких партија, јачање капацитета регулаторних тела, употпуњавање кадровских решења где је то потребно.

Варга за „Политику” каже да су остала још нека нерешена питања, попут закона о реституцији, која нису десет година решена: „У време нестабилности, односно непостојања јаке кохезије међу партнерима у влади много је теже отварати нека питања, што је рецимо случај и са изборним законодавством”, каже он.

Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, примећује, пак, да тела која се баве координацијом процеса евроинтеграције (потпредседник владе и канцеларија), немају одговарајућа овлашћења да учествују у решавању поменутих питања како би се у наредном периоду појачала ефикасност владе. „Неопходно је појачати та овлашћења и утврдити хијерархију у влади на овом пољу”, наглашава Тодорић, који наводи да је за то потребна изричита подршка премијера.

Истовремено са податком да је Акциони план испуњен око 70 одсто, стигла је и не баш охрабрујућа изјава Венсана Дежера, шефа делегације ЕУ у Београду. Дежер је изјавио да Србија можда до 2012. неће постати кандидат за ЕУ. Како преноси Бета, он је рекао и да грађани Србије не би требало да деле оптимизам политичара у погледу европске интеграције.

„То је само један од три могућа сценарија, али га не треба искључити. Сада је све у рукама Србије. Ограничени смо временом, већ је средина марта, а мишљење Европске комисије, које је укључно за добијање статуса кандидата, долази у октобру”, рекао је Дежер изразивши наду да ће влада Србије „бити веома динамична у наредном периоду”.

Коментаришући његову изјаву, Ђелић је оценио да је шеф делегације ЕУ рекао само истину – да ће у зависности од квалитета и количине реформи Србије бити зацртан један од три могућа сценарија. Најповољнији сценарио би био да Србија добије и статус кандидата за чланство у ЕУ и „датум” за почетак преговора о уласку у ЕУ. Друга могућност је оно што је лане добила Црна Гора – статус кандидата за чланство у ЕУ, али без датума о почетку преговора, а најгори је случај Албаније прошле године, која није ни добила статус кандидата за чланство у ЕУ, подсетио је Ђелић.

„Сада је све у нашим рукама да одрадимо ове реформе. Имали смо реконструкцију владе и сада влада мора да се докаже на европским интеграцијама као првом задатку”, сматра он.

Према мишљењу Тодорића, Дежерова изјава је „отрежњујућа”, с обзиром на то да се „стекао утисак да је то већ готова ствар, да ћемо сигурно добити статус кандидата”. А заборавља се да је превасходни услов позитиван извештај Сержа Брамерца, који је тренутно негативан. „Чак и да имамо те позитивне реформе, које тренутно немамо, оне неће значити ништа, уколико Брамерц сарадњу са Хашким трибуналом оцени као негативну, што може бити катастрофално по европске интеграције Србије”.

С тим у вези, Тодорић истиче да Србија и даље има нереформисане службе безбедности. „Јесте да је врх замењен и да политичка воља постоји, али бојим се да се и даље дешавају појаве унутрашњег блокирања потраге, јављања информација хашким оптуженицима итд, као што је било у протеклом периоду”, истиче наводећи да „нико од радника БИА, који су до 2006–2007. учествовали у скривању хашких оптуженика није процесуиран и да не знамо позадину свега тога ”. А, Тодорић мисли да је то главна замерка Сержа Брамерца.

„Дежерова је порука јасна: уколико рачунамо на то да ће неко из неких политичких разлога да нам прогледа кроз прсте, то није реално”, каже Варга, који Дежерову изјаву чита као „знак за буђење”. „Сад је и влада реконструисана и све је урађено оно о чему смо, уместо да решавамо неке ствари, месецима причали. Сад више не би требало да буде изговора, већ време до октобра треба да искористимо за решавање, односно почетак решавања најкрупнијих питања”.

Б. Чпајак