Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Глас за промену

Глас за промену
Осојане: Међународна позиција и порука Србије у заштити Космета, а тиме и других делова територије, биће знатно бољa и успешнијa (Фото Фонет)

ТЕМА ДАНА
Само заговорници бојкота уставног референдума кажу да нови устав, о којем ће се грађани Србије изјашњавати данас и сутра, није ништа бољи од важећег, "Милошевићевог". Већина осталих који су се последњих недеља оглашавали у јавности, рачунајући и оне који ће изаћи на референдум да би гласали против устава, мисле да је нови устав у целини – бољи од постојећег. Нико још није рекао да је текст који је Народна скупштина Србије једногласно усвојила 30. септембра – савршен, али такав устав тешко да постоји било где у свету. А најчешће примећивана мана новог устава је то што није постојала јавна расправа о коначном тексту, мада су представници владајуће коалиције говорили да расправа на ту тему траје већ шест година.

Уз истицање, дакле, разних недостатака у садржају устава, бројни стручњаци различитих профила потврдили су да је, генерално, нови бољи од старог. Уз понекад кључни аргумент – лакше се може мењати него актуелни устав из 1990. године, или се бар поједине његове одредбе могу лакше променити. То ипак не значи да се нови највиши правни акт може мењати кад то коме падне на памет. И даље је потребно, наиме, постићи двотрећинску сагласност у парламенту, а олакшица је у томе што више неће бити потребна референдумска потврда 50 одсто укупног броја бирача, плус једнан, него већине од изашлог броја грађана.

Друга врло важна разлика у односу на стари устав, а која се истиче као главни разлог консензуса парламентарних странака о новом уставу, јесте уношење Косова и Метохије у преамбулу, у којој се каже да је КиМ "саставни део Србије", који има положај "суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима".

Према важећем уставу, Република Србија је "демократска држава свих грађана који у њој живе", а по новом – српског народа и свих грађана који у њој живе. Онима којима смета истицање српског народа у уставу Србије могло би се приговорити да су заборавили да демократичности Србије у време владавине режима Слободана Милошевића нимало није помогло то што је била дефинисана као држава свих грађана.

Мртво слово на папиру

Према важећем уставу, у Србији је у службеној употреби "српскохрватски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у службеној употреби на начин утврђен законом". По новом уставу, имали бисмо у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо.

У тренутно важећем највишем правном акту није прецизирано који су то симболи државе Србије, осим да "има грб, заставу и химну". У новом тексту је наведено да се грб Републике Србије користи као велики и мали грб, да се застава користи као народна и као државна застава, а да је химна – свечана песма "Боже правде".

Практично, трећина текста новог устава односи се на људска и мањинска права и слободе. Неки чак приговарају да се у овом делу ишло превише у детаље, али су одредбе из овог поглавља управо оно што је, по мишљењу неких стручњака, формално највише недостајало тексту важећег устава Србије – дакле, боља разрада одредби о људским и мањинским правима.

У актуелном уставу стоји да је живот човека неприкосновен, али да се "смртна казна може изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дела". Нови текст устава каже да је људски живот неприкосновен, да у Србији "нема смртне казне" и да је забрањено клонирање људских бића.

Новим уставом јамче се "приватна, задружна и јавна својина", дакле укида се друштвена. Њиме се регулише и положај Војске Србије, која тренутно "ради" по Уставној повељи СЦГ и прописује се да о ангажовању војске ван граница Србије одлучује Народна скупштина Србије.

Уводи се и нова институција – заштитника грађана, која штити права грађана и контролише рад органа државне управе.

По новом уставу, председник републике бира се непосредно на пет година, а смењује са са најмање 167 гласова посланика ако у покренутом поступку за разрешење Уставни суд одлучи да је он прекршио устав. По важећем уставу, смена председника обављала се по процедури истој као за доношење устава.

Аутономна Покрајина Војводина има изворне приходе којима финансира своје надлежности, а буџет АПВ износи најмање седам одсто у односу на буџет Републике Србије, прецизирано је новим уставом. У односу на постојеће одредбе, Војводина ће новим уставом добити шира овлашћења и имаће гарантована финансијска средства.

Могућа изручења

Питање међународних односа није третирано важећим уставом Србије, а у новом тексту се наводи да "спољна политика Републике Србије почива на општепризнатим принципима и правилима међународног права", те да су општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори (који морају бити у складу са Уставом) "саставни део правног поретка Србије и непосредно се примењују".

По новом уставу, "држављанин Републике Србије може бити изручен само ако то налажу међународне обавезе Републике Србије", а по старом – "грађанин Србије не може бити лишен држављанства, нити прогнан или екстрадиран".

Фонд за развој демократије (са искуством у више стотина уставних поступака) јуче је навео више разлога због којих би требало гласати за нови устав, а реч је заправо о разликама у односу на важећи највиши правни акт. Како је истакнуто, међународна позиција и порука Србије, у вези са заштитом Космета, а тиме и других делова своје територије, биће знатно боља и успешнија, а уместо досадашњег примата страних прописа, на територији Србије примењиваће се само они међународни прописи који су сагласни народној вољи, односно новом уставу.

"У остваривању својих права, грађанима је сада гарантовано право да се обрате међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајамчених уставом. Поред тога грађанима се, од сада, гарантује и право на изјављивање уставне жалбе уколико сматрају да су им повређена права", наводи се у саопштењу Фонда за развој демократије.

Ова невладина организација наводи, између осталог, да грађани који не желе да испуњавају војну или другу обавезу, која укључује употребу оружја, могу да се позову на приговор савести, а према новом тексту устава, новине и друга средства јавног информисања може да оснива свако, без посебних формалности.

"Уместо досадашњег бирачког права, које је омогућавало свим југословенским држављанима да бирају или да буду бирани у Србији, након усвајања устава, право да бирају и да буду бирани имаће искључиво држављани Србије – који су иначе и порески обвезници Србије", истичу у Фонду за развој демократије.

Поред бројних права, припадницима националних мањина сада су гарантоване несметане везе и сарадња са сународницима изван територије Србије, злоупотребе поверења бирача, преласком одборника или посланика из странке у странку, више неће бити предмет неоснованог, незаконитог и неморалног трговања и богаћења, а после петнаест година злоупотреба, финансирање странака и законитост трошења јавних средстава биће под контролом самосталне и независне државне ревизорске институције, наводи се у овом саопштењу.

Поред осталог, за брзо и лако смењивање владе или појединих чланова владе уводи се интерпелација, а "уместо досадашњих злоупотреба у избору судија и тужилаца, избор судија и тужилаца биће под већом контролом јавности и струке, а то ће морати да доведе до реизбора свих судија и тужилаца по усвајању устава". Уставни суд је сада повећан са девет на петнаест чланова.

Овде свакако нису набројане све разлике између важећег и новог устава, само неке најважније и најинтересантније. И још нешто, ако је и то некоме важно – важећи устав има 136 чланова, а нови – 206. Или, како би то рекао премијер Војислав Коштуница, нови устав има 101.000 карактера, а овај важећи – 50.000.

-----------------------------------------------------------

Удруживање особа истог пола

Тумачећи поједине одредбе новог устава, Фонд за развој демократије наводи да је због посебног значаја у заштити деце и породице, брак допуштен искључиво између мушкарца и жене, а што је у потпуности преписано из обавезујућег члана 12. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Заједница лица истог пола, под називом брак или породица, није допуштена ни Европском конвенцијом, али је допуштено да се два или више лица, истог или различитог пола, слободно удружују и да своје удруживање и/или заједницу региструју код државног органа.

Ипак, мрежа организација за људска права лезбијки, хомосексуалаца и транссексуалаца протестује због тога што, како наводе, нови устав признаје само особе хетеросексуалне оријентације. Како истичу, надали су се да ће Србија бити једна од 10-15 држава у свету која у уставу или законима регулише брак истополних заједница.

-----------------------------------------------------------

Критике

Поједини стручњаци и организације износили су у јавности недостатке овог текста. Неки сматрају да су, када је реч о људским правима, решења из Уставне повеље СЦГ била модернија (Војин Димитријевић), док други, пак, мисле да се много детаљисало око остваривања људских права и слобода (Зоран Ивошевић). Неке од истицаних мана су и то да носиоци судске власти имају имунитет само код одређивања притвора, док посланици, чланови владе и заштитник грађана имају имунитет и у погледу покретања поступка против њих.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић критиковала је одредбе новог устава због начина на који се бира Високи савет судства.

Група невладиних организација која заговара бојкот референдума, указала је да се новим уставом значајно снижава достигнути ниво људских права у Србији, наводећи као примере то што он "не признаје право на приватан живот, односно право на приватност, што нема изричитих гаранција права на прекид трудноће и што не гарантује посебну заштиту и право на правну помоћ принудно расељенима".

Независно удружење новинара Србије покренуће, након усвајања устава, иницијативу за измену члана новог устава који отвара могућност да држава и локалне самоуправе буду оснивачи и већински власници медија.

Биљана Баковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.