Странке бране изборни систем од експерата

Није реално очекивати да се током ове, предизборне године битније промене изборна правила, оценио је јуче генерални секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић. „Најреалније да током ове године буду извршене само нужне корекције, а у складу са примедбама Европске комисије. Јер, сваки предлог да се изборно законодавство битније промени могао би да буде протумачен као покушај власти да изборна правила промени према својим интересима”, рекао је Одаловић на конференцији о реформи изборног законодавства у организацији Мисије ОЕБС-а у Србији и Националног демократског института (НДИ).

Иако су овакав став подржали и представници странака који су присуствовали скупу, стручњаци, с друге стране, тврде да измена изборног законодавства зависи од политичке воље и да, уколико би се релевантне политичке странке договориле, изборни закон би могао бити промењен и пре избора.

„Ако је то тачно, како онда можете да мењате закон о финансирању странака или закон о државној изборној комисији у изборној години, кад је то исто изборно законодавство. Финансирање изборне кампање и изборна администрација су чак важнији од изборног система. Али код нас се мења само оно што нас Европска унија притисне да урадимо, а остало се гура у ћошак. Тако смо једина земља у Европи која још нема јединствен бирачки списак”, рекао је Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида.

Професор Факултета политичких наука Зоран Јовановић такође сматра да то правило није чврсто и да ако постоји консензус, закон може да буде усвојен и сада а да и не важи за следеће изборе, него тек за оне наредне. „По ономе што се десило са нацртом закона о локалним изборима закључујем, међутим, да странке не желе да се изборни систем мења. Већ две године стоји, а да нисмо добили било какве предлоге да се нешто поправи или измени и делује ми да смо узалуд потрошили и време и енергију припремајући га”, истакао је Јовановић.

Стручњаци и политички представници имали су и битно различита мишљења о томе како исправити недостатке садашњег изборног система, посебно кад је реч о укидању бланко оставки, праву странака да приликом одређивања посланика не уважавају редослед са изборне листе, као и о томе да ли је мандат искључиво однос између посланика и бирача, или ту има места и за посредовање странака.

Зоран Шами, посланик ДСС-а, рекао је да је питање редоследа на изборним листама веома компликовано и да се не може једноставно решити тиме што би се странке морале држати редоследа са изборне листе, јер они са првих места могу поднети оставке и тиме се заправо опет не поштује редослед. Посланик Г17 плус Жељко Ивањи рекао је да су на првим местима на изборним листама обично људи који ће, ако странка победи, постати министри или државни секретари, па је нормално да неће ући у Скупштину, док је Срђан Миковић (ДС) поставио питање како онда натерати некога ко је на 220. месту на листи да уопште учествује у изборној кампањи.

Доцент Факултета политичких наука Славиша Орловић рекао је да су, осим проблема императивног мандата и практично посредног избора посланика који онда нису одговорни бирачима, него партијама, за наш изборни систем карактеристични још неки недостаци. Један од њих је изразито фрагментисан састав парламента, што је последица тога да велике странке на својим листама „шлепају” оне које саме не би прешле цензус, а које потом формирају своје посланичке клубове, што је заправо прекрајање изборне воље бирача. Други проблем, који је такође последица тога што странке одређују ко ће ући у скупштину, јесте изразита територијална нерепрезентативност парламента, у коме стотинак посланика долази из Београда и Новог Сада, док истовремено више од милион и по грађана, углавном мањих општина, уопште нема свог представника у скупштини.

Г. Н.