Искрцавање лоптица

Замислите запрепашћење Марсоваца, ако их има, када изнад својих глава спазе рој "тениских лоптица" које се полако спуштају на тле.

Не описујемо призор из научнофантастичне приповести, то је замисао научника из Масачусетског института за технологију (МИТ). Малене летелице без људи за десетак година запутиће се ка "црвеној планети". У одбору за дочек неће, наравно, стајати "мали зелени", такви пребивају само у нечијој бујној машти.

Рећи ћете да живот, као много пута до сада, каска за уметношћу јер смо слично путовање малих округлих летелица већ гледали у филму "Торнадо". Група ловаца на оркане послала их је у сам олујни левак да прикупе што више поузданих климатолошких података.

Прве провере у пустињи

Хиљаде оваквих сонди, опремљених горивним ћелијама, биће одаслато на све четири стране Марса, знатно даље од садашњих гмижућих робота истраживача, да сниме што више крајолика и сакупе што више узорака. На известан начин то је претходница будућих већих бродова, а свакако првих Земљана који би требало тамо да закораче на измаку друге деценије. Иза свега, свакако, стоји НАСА која је пре годину дана издвојила новац.

Свака ће на својим ножицама од опруга скакутати, одбацивати се и котрљати, чак и по стеновитој и неравној подлози, да би стигле у најудаљенија и најнегостољубивија подручја.

Професор машинства Стивен Дубовски, који предводи истраживачки тим, најављује прво испитивање претеча марсовских "лоптица скочица" почетком јесени у МИТ-у, а следеће године у пустињи Мохаве у Новом Мексику. Сада сарађује с Пенелопи Бостон, директорком за проучавање пећина у Институту за рударство и технологију из истоимене америчке савезне државе.

Научници, наиме, верују да су бројне шупљине које је за собом оставила лава на Марсу обећавајућа места за тражење воде. У поједине пукотине које продиру дубоко испод површине малени лоптасти роботи ће се једноставно откотрљати.

Ни стрме литице дубоких марсовских кањона, којима су давно текле реке, нису никаква несавладива препрека – сонде ће се очас скотрљати до најниже тачке удубљења. Свака ће носити камеру, спектрометар и друге справе за хемијске и еколошке провере на лицу места. Подаци ће пристизати у базну станицу, а одатле одашиљати на Земљу.

Шест скокова на сат

Захваљујући кућишту од издржљиве и дуготрајне лагане пластике и топлоти из горивних ћелија, поднеће велика температурне промене на Земљином суседу. "Свемирске лоптице" тежиће стотинак грама, тако да ће с мало утовареног горива далеко стизати и дуго путовати. Са уграђеним вештачким мишићима одскакиваће, у просеку, шест пута на сат, иако је горња граница десет пута виша. У једном скоку преваљиваће метар и по, повремено се котрљајући, што значи да ће за месец дана прокрстарити око 130 квадратних километара! И успут, кад су у близини, размењивати важне чињенице.

Извесно је да квар или отказивање неколико или неколико десетина од, најмање, хиљаду колико ће их се уобичајеним аутоматским летелицама или балонима спустити на "црвену планету", није велики губитак за несвакидашњи подухват. Највеће свемирско искрцавање без људи које је до сада предузето.

Планетолог Дејвид Гринспун из Природњачког научног института у Денверу, врстан астробиолог, сматра да је замисао претраживања већих подручја неке планете – чудесна. И предлаже да се "паметне лоптице" као пртљаг убудуће укрцавају у већа роботска возила да би се у једном потхвату сазнало што више појединости.