Откривене гробнице патријараха
У Саборној цркви светог оца Николаја у Сремским Карловцима у току је прва генерална обнова унутрашњости овог храма после 1910. године. После археолошких истраживања започетих почетком септембра мајстори раде хоризонталну и вертикалну хидроизолацију.
До Никољдана, 19. децембра, предвиђено је да се заврши прва фаза ових радова да би храм грађен у време карловачког митрополита Павла Ненадовића од 1758. до 1762. године поново био у богослужбеној употреби.
Црква од националног значаја, која с два висока торња доминира Сремским Карловцима, добиће и подно грејање, а сваки комад оригиналне керамике биће враћен на своје место.
– У Саборној цркви испод солеје откривене су гробнице десет митрополита и патријараха српских. По записима смо знали да су сахрањени у цркви, али не и где тачно и да ли је реч о заједничкој крипти. Утврђено је да су то појединачне гробнице, а последњи је сахрањен 1878. године патријарх Герман Анђелић. Гробнице су пописане, али нису отваране – каже Велизар Ж. Живановић, парох Саборне цркве светог оца Николаја и секретар Епархије сремске.
У току археолошких радова, под надзором републичког и покрајинског завода за заштиту споменика културе, пронађени су и темељи старе истоимене цркве, јужна врата која су сазидана и стубови од капеле Светог Георгија уклоњени у току реконструкције 1909. и 1910. године када је дотадашња барокна фасада цркве добила ренесансни изглед.
Укупна вредност ових радова износи 9,5 миона динара и, како објашњава протојереј-ставрофор Велизар Ж. Живановић, углавном се финансирају из Националног инвестиционог плана.
– Држава је за прву фазу издвојила 6.630.000 динара. Обнову су помогли и Министарство културе, покрајинско извршно веће, али и суседна општина Инђија са 500 хиљада динара – истиче секретар Сремске епархије.
У току наредне године започеће друга, деликатнија фаза обнове, која ће обухватити рестаурацију барокног иконостаса и зидног сликарства. Иконе су сликали познати зографи Јаков Орфелин и Теодор Крачун 1780. и 1781. године, а иконостас и архијерејски трон изрезбарио је Арсеније Марковић. Зидови над певницама и столовима у наосу украшени су сликама Паје Јовановића.
У Саборној цркви, коју годишње посети више од сто хиљада верника и туриста, налази се и кивот с делом моштију светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве на престолу Самосталне српске православне цркве и патрона Сремске епархије. У цркви Светог оца Николаја као посебна драгоценост чува се и чудотворна икона пресвете Богородице пећке из 14. века коју је у Великој сеоби 1690. године донео патријарх Арсеније Чарнојевић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
