Клиничком центру Србије недостаје хиљаду сестара и лекара

Операције екстремно гојазних пацијената заживеће у потпуности у Клиничком центру Србије око 20. маја, предвиђено је и отварање националног центра за лечење тумора коже, а у будућности се очекује оснивање онколошког института. Ове новине у разговору за „Политику” јуче је најавио доцент др Ђорђе Бајец, директор Клиничког центра Србије, установе кроз чије ходнике дневно прођу десетине хиљада пацијената.

На прозивке новог министра здравља др Зорана Станковића да треба сменити директоре установа у којима су лекари хапшени због корупције, др Бајец каже да не мисли да је то право решење. То би, каже, значило да би требало сменити, на пример, три директора Института за неурохирургију.

– Ако на тај начин кренемо са смењивањима, нећемо имати ниједног неурохирурга. Таква врста одговорности није добра, јер ни ја не могу да будем одговоран за понашање 7.000 запослених у КЦС-у. То је исто као када би градоначелник Београда морао да даје оставку после сваког џепарења у аутобусу ГСП-а. Или ако би министар здравља морао после сваке прозивке да је најодговорнији за нешто, давао оставку. Најбитније је што се боримо против корупције и што пријављујемо сваки случај. Наша интерна контрола не може да се преруши у пацијенте и да контролише ко тражи новац – рекао је др Бајец.

Поносан је на увођење такозваних алгоритама, односно протокола лечења у рад КЦС-а, на основу кога запослени спроводе лечење пацијената. То је, како каже др Бајец, абецеда рада сваког запосленог, а почели су да је примењују од почетка године. 

– Правила постоје као у случајевима када авион слеће и полеће са писте. Ако се медицинари придржавају процедура које је писало око 400 стручњака, биће све у реду, а ако дође до одступања – заседаће конзилијум који ће разматрати поступке тог доктора. Успели смо да смањимо листе чекања за кардиохируршке операције, па се сада за уградњу бајпаса чека два до три месеца. Неопходна је ревизија листа чекања у свим установама, да неколико лекара обилази пацијенте и види у каквом су стању, као и да се провери зашто неки пацијенти неће да се лече рецимо у Нишу, а хоће само на Дедињу – каже др Бајец.

У КЦС-у постоји мањак од хиљаду сестара и лекара специјалиста, а на најаве новог министра здравља да треба прерасподелити кадрове у здравству, Бајец истиче да је то добра идеја – али тешко је спровести у пракси.

– Можда се са улице не виде промене набоље, али добро је да пацијенти примећују бољитак. Од сопствених средстава урадили смо много на побољшању услова боравка у КЦС-у. Могли смо да купимо луксузне аутомобиле или да сређујемо кабинете, али то нисмо урадили, већ смо средства усмерили у уређивање интензивних нега и операционих блокова на одељењима васкуларне и кардиохирургије, Ургентног центра, ГАК-а, као и Прве хируршке клинике где више од 20 година готово ништа није улагано. Планирамо да реновирамо и интензивну негу на неурохируршкој клиници, али пре тога мора да се санира кров на тој згради који прокишњава – рекао је директор највеће здравствене установе у Србији.

У најлошијем стању су зграде урологије, Инфективне клинике и Института за плућне болести, и многи проблеми у тим објектима не могу да чекају крај реконструкције КЦС-а и пресељење у нову зграду. Доктор Бајец сматра да они нису права адреса на којој треба тражити информације о завршетку комплетног сређивања највеће медицинске куће на Балкану и прогнозирати крај радова, јер посао око тога води Министарство здравља.

– Знам да је Инфективна клиника у запећку, али су нам везане руке да нешто више урадимо због планиране реконструкције. Добро је то што је расписан тендер за обнову крова и фасаде Уролошке клинике, што ће београдске власти да финансирају, јер је ситуација таква да део бетона може да падне и повреди некога. Добили смо назнаке да ће Министарство здравља уложити око 20 милиона динара за уређивање простора у том објекту који ће се користити за трансплантације бубрега – додао је др Бајец.

Било је доста прича да ће се неколико објеката КЦС-а, по исељењу у нови објекат, издати или продати у бесцење, али др Бајец наглашава да постоји неколико идеја о томе и да не одлучује КЦС шта ће се дешавати са тим зградама. Једна од идеја је да се објекат Инфективне клинике преда републици на коришћење, а затим да се ту направи Биомедицински центар, за шта су заинтересовани Министарство науке и Медицински факултет. Постоји и солуција да се Министарство здравља пресели у зграду Уролошке клинике.

– Када је реч о допунском раду, ми смо направили велике елаборате о томе и придржавамо се прописа. Чули смо да ће сада све то пасти у воду јер Министарство здравља планира да донесе измену неких прописа. Мало је пацијената, осигураника РЗЗО, који су тражили услуге у оквиру допунског рада, углавном су то странци. Мислим да не бисмо смели да дозволимо да изгубимо пацијенте из Републике Српске и Црне Горе, који ће се онда окренути неким другим тржиштима – сматра први човек КЦС-а.

Изјава лекара из коронарне јединице Ургентног центра да ово одељење где се лече срчани болесници личи на ратну болницу и да имају много већи број пацијената од предвиђеног, па да неки леже и у ходницима, др Бајеца нимало не чуди, чак сматра да то показује преданост рада њихових медицинара. Ниједног пацијента нису вратили, каже он, па раде са капацитетима од 300 одсто.

– Примамо их да легну и на ћебе на поду, само да буду збринути. Да би се проблем решио, треба направити реорганизацију коронарних јединица на нивоу целе Србије. Можда треба тражити решење у томе да Војномедицинска академија не ради хитан пријем само средом да би њих растеретила, али и да дежурају свакодневно клиничко-болнички центри – нагласио је др Бајец.

Данијела Давидов-Кесар

-------------------------------------------

Бајец: Добро је да послујемо на позитивној нули

На наше питање да ли жели да у току каријере буде министар здрaвља, др Ђорђе Бајец каже да сматра да за то место постоје и други кандидати, а да би он био задовољан да добије још један мандат руковођења КЦС-ом, да би завршио све започете послове.

– За две године руковођења овом установом многе ствари сам довео у ред и добро је да послујемо на позитивној нули. Имамо неколико милиона евра које смо успели радом и штедњом да сачувамо, а које не трошимо неплански. Рецимо, тендер за набавку лекова био је 380 милиона динара, а набавили смо их за 215. Битно ми је да су и међуљудски односи у кући на добром нивоу – додао је др Бајец.