Руски премијер довезао колегу

Овде је обезбеђење као кад идем код Расима Љајића да правим интервју, коментарисао је колега новинар док улазимо у Палату „Србија” где је све било спремно за дочек руског премијера Путина. Заиста, ригорозне мере обезбеђења, које су се могле приметити на сваком кораку, нису укључивале легитимисање на улазу у Палату „Србија”, већ само проверу на основу спискова. Али када се једном уђе, полиција новинарима више није допуштала кретање по згради.

Сви чланови две делегације, осим председника Тадића и премијера Путина, имали су посебне значке са грбовима две земље. Црвене значке носили су чланови преговарачких тимова, плаве њихови сарадници нижег нивоа, док су зелене означавале да су то особе које носе оружје. Такве ознаке биле су неопходне, јер је осим 400 акредитованих новинара, Палатом „Србија” крстарио велики број Руса, од којих су многи носили зелене значке, па је то могло да изазове конфузију.

Око 11 часова постало је приметно да се „нешто догађа”, када су почели ужурбани договори техничког особља око тога на који начин ће се палити светла када гости дођу. Тада је новинарима допуштено да сиђу пред свечани улаз, где су већ били црвени тепих и 152 гардиста, под будним оком команданта гарде пуковника Миломира Тодоровића. „Стиже Гуча”, повика неко, када се иза угла појавио гардијски оркестар. Девојка-војник и двојица њених колега, увежбаним покретима метлама су скидали сваки трун прашине са црвеног тепиха. А старији новинари подсетили су да се у време Тита то радило усисивачем.

У 11.27 Булеваром Михајла Пупина разлегао се продоран звук мотоцикла. „Стижу бајкери”, зачуло се у гомили. Мислили су очигледно на „Ноћне вукове” из Ниша, српску подружницу истоимене мото-дружине из Москве, познату по дружењу са руским премијером. Међутим, звук је постајао све продорнији и ускоро је поред Палате „Србија”, брзином од бар 120 километара на сат пројурио мотоциклиста који је део пута возио на једном точку. Нико га није зауставио, мада је могао лако да постане мета снајпериста распоређених у околини. Иза себе је оставио велику групу Путинових присталица, који су окупљени стајали на семафору.

Седам минута пре поднева, стиже српски државни врх. Драган Шутановац кратко проверава гарду, придружује му се и Борис Тадић, па се заједно заустављају у разговору са члановима оркестра. Међу новинаре су се тада умешали и полицијски специјалци, са крилатим лавовима на рукавима и пиштољима марке „глок”, који су претећи штрчали из њихових футрола.

Коначно, у 12.09 на плато пристиже колона возила, међу којима неколико црних лимузина, белих комбија и кола хитне помоћи, у којој стижу министар Ивица Дачић и амбасадор Александар Конузин, који су били у делегацији која је дочекала Путина на аеродрому. Два минута касније, Путиновим „мерцедесом 600 пулман” стижу заједно руски и српски премијер. Јер Путин је Мирка Цветковића својим колима довезао до Палате „Србија”. Премијер је после препричавао ћаскање са Путином и описивао унутрашњост аута, са два реда седишта у задњем делу, која су окренута једна према другима, па је могуће одржавати пословне састанке и у аутомобилу.

После церемоније интонирања химни српски председник и руски премијер отишли су на састанак иза затворених врата, а појавили су се тек на крају радног дана, на заједничкој конференцији за новинаре.

Церемонију потписивања међудржавних уговора обележила су два мања, за окупљене новинаре забавна инцидента. Најпре је министар Милутин Мркоњић, онако крупан, устајући оборио столицу која умало није пала на Цветковића и Дачића који су стајали иза њега. А онда је, после церемоније, Владимир Путин кренуо ка излазу, али се тешка дрвена врата нису „сама” отворила како је протокол налагао. Путин се није дао збунити и лично је погурао велика врата...

Б. Билбија