Девизна клаузула умањила зараду

И ових дана, у јеку убирања индустријског биља, потврђује се она народна да два добра никада не иду заједно. Разлог за задовољство имају, за сада, само потрошачи, јер је као последица добре понуде у радњама уље појевтинило. Ратари, међутим, увелико немају разлога за задовољство. Пре ће бити да су кивни на НБС и курс евра.

Њихове рачунице показују да су на губитку зато што су цену свог производа уговорима са прерађивачима везали за динарску противвредност евра. А она је, као што је добро познато, за готово десетак одсто нижа него с пролећа ове године. Пракса оваквог уговарања производње постала је правило у последњих неколико година због инфлације која је најчешће била двоцифрена. Цену у еврима уговориле су све уљаре и то 175 евра по тони. Тако је и са откупом соје, чија је цена 10 евра по тони већа. И неке шећеране цену репе "везале" су према доминантној европској валути.

 То, међутим, није случај са две шећеране у грчком власништву, у Жабљу и Црвенки, које су уговориле откупну цену од 2,55 динара по килограму.

– Затрпани смо понудама земљорадника – каже Жељко Ковачевић, директор жабаљске шећеране. – И они који су репу уговорили с другим шећеранама хоће нама да је продају. Међутим, ми поштујемо и своје и туђе уговоре. Не зато што смо превише коректни, већ зато што ћемо из производње, коју су обе шећеране уговориле, а то је 21.000 хектара, с добрим приносом од 49 тона по хектару, имати сировине више него довољно. Вероватно ћемо купити "слободну" репу коју су ратари сами финансирали, а које има око 4.000 тона и то само у случајевима када је ближа фабрици.

Три шећеране у већинском немачком власништву у Бачу, Пећинцима и Ковачици, које наступају под именом "Суноко", уговориле су са земљорадницима девизну клаузулу, а откупна цена зависи и од тога да ли се репа предаје у септембру, октобру или новембру. Произвођачи кажу да су од ових фабрика тражили да повећају откупну цену, међутим у "Суноку" нису били вољни да се о томе изјасне. Саопштили су само да се тражи решење које би било у обостраном интересу. Ратари, иначе, кажу да по слову уговора могу да рачунају само на 24,6 евра по тони у просеку.

Над политиком курса динара замислили су се и произвођачи сунцокрета. Када су, кажу, плаћали репроматеријал евро је вредео у просеку 85, а сада свега 80 динара.

– Нисам задовољан ни ценом, нити приносом – каже Павле Кујунџић, који је у суботичком атару имао 150 хектара под сунцокретом. – На нашем подручју приноси нису велики, од 2,2 до 2,5 тона по хектару, тако да већим родом не можемо да поправимо финансијски учинак. Шта је ту је. Штету ће да надокнади кукуруз, коме извоз држи добру цену. Сматрам да ће ове године управо на кукурузу бити највеће зараде.

У новосадској Заједници за индустријско биље кажу да је овогодишњи род сасвим солидан и да омогућава пуну запосленост домаћих фабрика. Робе ће бити и за извоз. Са 200.000 хектара сунцокрет је дао 380.000 тона, а на 160.000 хектара родило је 440.000 тона соје. Ти подаци доказују да је принос ове године бољи од просечног. Врло добар је и род шећерне репе на 75.000 хектара. Репа се тренутно вади из земље тако да нема дилеме да ли ће бити подмирене и домаће потребе и квота за извоз у ЕУ од 180.000 тона.