Најбољи комшија

Зоран Јанковић, по речима премијера Јанше најбогатији словеначки бизнисмен, дугогодишњи директор "Меркатора" који је лансирао слоган "најбољи комшија", рођен је 1953. у селу Сараорци код Смедерева, где су га баба и деда подизали у страћари од блата све до пубертета, кад се сели код родитеља у Љубљану. Живот у различитим културама оставио је печат на вјерују Зорана Јанковића, па презире све национализме изузев привредног, а за себе каже да је по народности "чистокрвни мешанац".

Жилицу за посао открива као камионџија. Прокрстарио је југо-друмовима, одустао од белог мантила и дипломирао економију на тему "Препродавци пољопривредних производа". После серије отказа, које је давао послодавцима осетљив што каријера не напредује онако како би хтео, 1997. проналази "Меркатор". Или "Меркатор" њега.

Тада почиње вртоглави успон Зорана Јанковића и предузећа које је преузео у тешким губицима. Удвостручио је "Меркаторово" учешће на тржишту с почетних 15 на 37 одсто, уз Стипу Месића отвара дућане "Меркатора" по Хрватској, а у друштву Милана Кучана исто чини у Сарајеву. Продор у Србију почиње пошто је Зорана Ђинђића одвео у љубљанско предграђе где му је показао прву мегасамопослугу. Две године касније највећи "Меркаторов" центар отворен је на Новом Београду.

Оно што земљаци "с југа" поштују код Зорана јесте да упркос недаћама није избрисао ћ у презимену нити га претворио у ч, што је "демографска политика" осамостаљене Словеније. Признаје да му је ћ стварало проблеме, јер су га називали "Босанцем", што је пејоративна ознака за популацију која ради мање плаћене и поштоване послове. Целог века од стране државотворних новинара подноси опаске на тему свог балканског порекла.

"Подсећали су јавност да сам Србин, претварајући ме у некаквог ’непријатеља’. То су екстреми на које сам огуглао. Краткорочно, било би лакше да сам у презиме ставио ч, али то никуд не води. Желео сам да ме  синови и средина поштују таквог какав сам, са презименом мог оца."

Иако је вешт да критике на свој рачун преокрене у личну корист, беспрекорна каријера временом добија мрље. Јанковићева породична фирма "Волос" под лупом је медија, нарочито због сумњивих подухвата с "Меркатором", за Зорановог вакта. Десница га назива тајкуном, али највише му штети левица која га оставља на цедилу и не дозвољава да приватизује "Меркатор". Мекан на муке ближњих, 1998. згражава јавност пошто је откривено да је интервенисао код министра да син, упркос јединицама, с вршњацима положи матуру. "Срамота за оца и сина" ту није завршена, јер су новинари недавно открили да је породично предузеће 99 одсто живело на грби "Меркатора". То је био аргуменат деснице против његовог избора за градоначелника метрополе – да више брине за корист најближих, него за општи интерес.