Шекспир на српском у Лондону

У чувеном лондонском Глоб театру, Никита Миливојевић режираће Шекспирову драму „Хенри Шести”, у извођењу српских глумаца, у оквиру Културне олимпијаде коју следеће године организују Британци као увертиру у најзначајније спортско такмичење. Културна олимпијада почиње 23. априла, на Шекспиров рођендан, и траје наредних пет недеља. Наш лист сазнаје које ће још садржаје, осим  драме „Хенри шести” понудити Србија, а о планираним активностима говори Снежана Спасојевић, председница Фонда „Лаза Костић”, организатора нашег учешћа на Културној олимпијади у Лондону 2012.

–Приредићемо и изложбу „Шекспир у Србији” из фундуса Позоришног музеја Војводине, на којој ће, између осталог, бити приказане фотографије Лазе Костића, као првог преводиоца Шекспира у Србији, и фотографије из представе „Ричард Трећи”, изведене први пут у Србији поводом обележавања 300 година од рођења Шекспира. Организоваћемо предавања „Шекспир у Србији”, и „Лаза Костић као преводилац и критичар Шекспира”, а британска глумица Џоана Ламли говориће „Оду Шекспиру”, коју је написао Лаза Костић и лично послао у Стратфорд. У музичком делу програма наступиће Бора Дугић.

Наша саговорница објашњава да су организатори замислили да на Културној олимпијади буду изведена сва Шекспирова дела, на разним језицима света, с акцентом на аутентичност и препознатљивост сваке земље. Главни продуцент манифестације Том Бирд званично је потврдио учешће Србије, и том приликом предложио да Шекспирова трилогија „Хенри Шести” буде изведена као балканска трилогија. Прву драму требало би да изведу наши глумци, другу Народно позориште из Албаније, трећу Народно позориште из Македоније. Наш организатор је изабрао редитеља Никиту Миливојевића који има искуства са позоришном сценом на отвореном (таква је и у Глобу), већ је режирао Шекспира, а у богатој биографији остварио је и интернационалну сарадњу. Поменимо само његове режије у Атини, и филм рађен у Њујорку, чија се премијера ускоро очекује.

На питање како је дошло до тога да наше учешће организује управо Фонд „Лаза Костић”, наша саговорница одговара – сасвим случајно.

Наиме, Фонд је 2003. дао донацију за реновирање Глоб театра, и тада је добио своју плочицу у овом позоришту. Прошле године, када је обележено 100 година од смрти нашег књижевника који је преводио Шекспира, желели су да то обележе представом у Глобу, али је рентирање сале било прескупо. Два сата рентирања, без опреме, коштало је 10.000 фунти... Међутим, како су прошле године победнике литерарног конкурса „Лаза Костић” повели, као наградно путовање, у Лондон, и том приликом обишли и Глоб, упознали су Тома Бирда, продуцента Културне олимпијаде. Он је предложио да конкуришу са својим пројектом, а ускоро им је јавио да је понуда прихваћена.

– Да бисмо ову прилику искористили на најбољи начин, разговарали смо са нашим амбасадором у Лондону Дејаном Поповићем и са представницима удружења „Serbian city club” који броји 800 чланова.

Као што Ђоковић мења слику о нама док га снимају страни медији, а знамо колико је скуп минут на Би-Би-Сију или Си-Ен-Ену, тако је и ово за нас непроцењива реклама. Свету треба презентовати наше људе, као што је Лаза Костић, који су били испред свог времена – каже Снежана Спасојевић.

У даљем плану Фонда је, додаје, да британски композитор Стивен Барлоу компонује три композиције инспирисане дневником Лазе Костића, што би било још једно у низу прожимања наше културе и страних врхунских уметника, на којем наша саговорница инсистира. Подсетимо, 2001. године, поводом 10 година од оснивања Фонда „Лаза Костић”, Сер Џон Тавенер, инспирисан нашом средњовековном поезијом, компоновао је две композиције, које је извела сопран Патриша Розарио, проглашена „гласом миленијума”, а аустралијски пијаниста Пијерс Лејн, који је гостовао у Београду, захваљујући Фонду, снимио је це-де са етидама Василија Мокрањца.

М. Сретеновић