Сукоби радника и полиције у Бриселу

Од нашег сталног дописника

Брисел – Сукоб демонстраната Европске синдикалне уније са полицијом био је увертира за дводневни самит ЕУ у Бриселу који, према речима Хермана ван Ромпаја, председника Савета ЕУ, представља „прекретницу у управљању кризом”.

Није било теже повређених иако су демонстранти гађали полицајце калдрмом и флашама, а полиција им одговорила употребом водених топова, сузавца и палица.

Улица Де ла Луа, која се протеже дуж бриселске Европске четврти, од раног јутра била је препуна у црвено обучених незадовољника „свеобухватним одговором”, како европски лидери називају пакет мера штедње, чије усвајање управо разматрају.

Око 20.000 демонстраната, од којих су неки маскирали лица црвеним марамама, окупило се у дугачкој колони која је заустављена на барикадама од бодљикаве жице неколико стотина метара од Трга Шуман, где се одржава самит.

Радници и синдикати бесни су због „опасног удара на плате и социјална права”, како су оценили предлог мера Немачке и Француске које би требало да поспеше привредни раст и конкурентност.

Демонстранти су покушали да пробију полицијски кордон у близини кабинета премијера Белгије, али су чувари реда очекивали нереде, па су одмах жестоко одговорили.

Иако све сусрете на највишем нивоу редовно обезбеђују јаке снаге полиције, оне су овога пута биле вишеструко појачане јединицама из других градова, а изузетно за ову прилику блокирана је читава Европска четврт.

Демонстранти су покушали да на више места заобиђу кордоне и пробију се до „Шумана”, али то им није пошло за руком.

Самит је званично почео у 16 часова, а међу темама на окупљању европских лидера неочекивано се нашла и оставка Жозеа Сократеша, социјалистичког премијера Португалије, који се повукао у среду пошто је национални парламент одбио предлог владиних мера штедње и линеарно смањење плата у јавном сектору.

Дужничка криза у Португалији и проблем неликвидности банака у Републици Ирској требало је да буду у фокусу разговора европских лидера, али чињеница да Сократеш није прибавио сагласност за рестриктивне мере у својој земљи умањила је изгледе за успех самита.

То је вероватно највише забринуло предлагаче пакета штедње – Ангелу Меркел, немачку канцеларку, и Николу Саркозија, француског председника.

Пре него што су припремили „свеобухватни одговор”, они су месецима усаглашавали различите мере штедње и тражили начин за њихову координацију наглашавајући да су оне нужне за стабилност еврозоне. Планирано је да на овом, трећем овогодишњем самиту, дође до коначног договора, али синдикатима се план очигледно није допао и одмах су га прогласили „непријатељским”.

„Централна одредба је да плате иду надоле и да терет прилагођавања финансијској кризи треба да сносе радници”, гласи сажето објашњење које је медијима понудио Џон Монкс, синдикални лидер.

Планирано је да се он састане са Ван Ромпајем, председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом, члановима мађарског председништва ЕУ и представницима послодаваца и да им представи захтеве синдиката.

Иако су мере штедње најављене као нужност, европске владе ће морати пажљиво да координирају своје деловање не само једне са другима, него и са синдикатима који заступају интересе незадовољне масе радника. Јучерашњи протест организовала су само два белгијска огранка Европске синдикалне уније од 83, колико их има у 36 европских држава, што показује да су и радници способни да свеобухватно одговоре на понуду лидера ЕУ.

Владимир Јокановић