Европски успех дугујемо себи

Коста Перовић најбољи је играч Партизановог кошаркашког тима на почетку сезоне. У тандему са Предрагом Дробњаком представља један од најбољих центарских парова данашње европске клупске игре под обручима. Очекује се да са Ненадом Крстићем и Дарком Миличићем у репрезентацији Србије наредних година образује моћни трио колоса, какав нема ниједна друга светска селекција.

По речима шефа струке "црно-белих" Душка Вујошевића, који га тренира последњих пет година, за висину од 217 сантиметара има "одличну технику и добру фантазију". Као један од ретких врхунских кошаркаша који завршава студије, одскаче и елоквенцијом у разговору.

Партизан никад није дуже владао нашом кошарком, али ни имао мање успеха у Евролиги него претходних пет година. Да ли је ове сезоне ближи пласман међу најбољих 16 европских екипа?

– Ове године стварно имамо квалитет за други круг који је жеља свих нас већ низ година. Задржали смо исту основу тима и игре, а Дробњак се одлично уклопио. Искусна појачања су нам добро дошла. Не волим да се враћам на оно што је прошло, али кад је реч о уласку у ТОП 16, дугујемо то себи. Још је рано за процену, ипак шансе се чине боље него икад. Уз поштовање противника, сви у екипи мишљења смо да можемо у следећу фазу такмичења.

Ова сезона је последња у Партизану пре одласка у иностранство. Шта то значи за Вашу мотивацију?

– Освојио сам четири титуле шампиона државе, али волео бих да ове сезоне узмемо и трофеје у нашем Купу и у Јадранској лиги. Прошле сезоне смо имали лоша издања на крају тих такмичења, а мислим да је реално да их овога пута завршимо као победници. И наравно,  да се пробијемо у други део Евролиге...

После Европског првенства 2003. године, недавно Светско првенство у Јапану је било друго велико такмичење на коме сте играли за репрезентацију. Како видите наш национални тим у будућности?

– Резултат на Европском шампионату који нас очекује следеће године у Шпанији зависи од састава репрезентације. Од тога да ли ће се одазвати играчи који буду позвани. Ове године је било оних који нису могли и оних који нису хтели. Ја сам оптимиста. Гледам то кроз искуство са младим репрезентативним селекцијама, које су показале потенцијал. Морамо бити стрпљиви и сачекати да се тим уигра. Јер, ни они који су били саиграчи у клубовима, никада нису заједно играли на тако  високом нивоу као што су европска и светска првенства. 

На "драфту" за НБА лигу прошлог јуна изабрани сте од Голден Стејт Вориорса са 38. позиције, мада су све претпоставке биле да ћете бити боље пласирани. Да ли то утиче на планове?

– Покушаћу да извучем максимум из онога што буде нудила ситуација. Свих 30 играча из првог круга "драфта" имају гарантоване трогодишње уговоре, с друге стране они из друге рунде могу да потпишу за већи новац од играча који су били пласирани на вишим позицијама. Када ништа није гарантовано клуб може да диктира услове. Мени предстоји борба за уговор у НБА, јер мораћу да исплатим и обештећење Партизану и да  зарадим за себе. Зато сам тренутно оријентисан на Америку, а не на европске клубове. Голден Стејт, за чијег тренера је дошао Дон Нелсон, рачуна на мене. Мисле да имам потенцијал и после "драфта" су ме на получасовној прес-конференцији представили медијима као њиховог будућег играча. Волео бих да играм у том тиму, одговара ми и град јер Окленд је "преко пута" Сан Франциска. Било би ми сигурно лакше ако и тада у екипи буде Жарко Чабаркапа. У сваком случају видим себе у НБА лиги, о којој ми многи причају. Редовно се телефоном чујем са Ненадом Крстићем, а Дробњак ми говори о искуствима која је стекао за четири године.

Окршаји са колосима као што су 148 килограма тешки Шакил О`Нил и 231 сантиметар високи Кинез Јао Минг захтевају најоштрију игру, а до сада је утисак са стране био да Вас ништа не може да изнервира?

– За све ове године у Партизану нисам добио ниједну техничку грешку. Једина у каријери досуђена ми је док сам био у Беопетролу, због тога што сам мало дуже остао да висим на обручу после "закуцавања". У последње време љутим се на себе, а почеле су да ме нервирају судије... Навикао сам да имам ниже ривале под кошем, али имао сам прилике да играм и са вишим од себе. То је случај са Славком Вранешом, било је чудно у почетку, али сам се прилагодио. Верујем да ћу се снаћи када са друге стране буде био Минг.

Да ли и даље растете?

– Престао сам пре две, три године. Нисам израстао нагло, ишло је постепено. Осим у једном периоду у основној школи, увек сам био највиши. Иако у фамилији нико нема ни приближно ову висину, отац је висок 192 сантиметра, мајка 180. Навикао сам и овде да сви на улици гледају у мене, па можете да замислите како је било у Јапану, где су ме људи иначе одушевили љубазношћу. Важно ми је да ми нога не расте већ шест година, носим број 52...

--------------------------------------------------------------------------

"Вечити" ривали, а кумови

Кости Перовићу кум је бек Црвене звезде Мирко Ковач, који је био у Партизану пре неколико година. Интересантно је да "вечите" ривале везује још једно кумство, Уроша Трипковића и Тадије Драгићевића.

--------------------------------------------------------------------------

Крстић пре Миличића

Перовић ће у НБА лигу отићи са навршене 22 године. Владе Дивац и Ненад Крстић отишли су са 21 летом, Дарко Миличић са 18. На питање да ли је бољи играч Крстић, са којим је играо у Партизану, или Миличић који му је летос био саиграч у репрезентацији, није избегавао одговор:

– Пре бих гласао за Крстића. Дуго смо играли, познајем његов стил. Дарка сам мало гледао у НБА лиги, каже Перовић, који од европских центара највише респектује Грка Лазароса Пападопулоса. 

--------------------------------------------------------------------------

Никад у кладионици

Коста Перовић завршио је Осму београдску гимназију, а тренутно студира менаџмент у спорту на БК универзитету, где је испунио услов за упис четврте године. Током претходног путовања у САД, читао је три књиге Чарлса Буковског. Никад није ушао у кладионицу. Поред кошарке, воли фудбал, пливање и атлетику, која му је прошле године помогла да залечи повреду леђа. Занимају га техника и аутомобили – вози "Нисанов" џип. Ужа породица: отац Велимир, мајка Јелена, четири године млађи брат Миљан. Нема тетоважу. Има девојку. У новчанику носи слику Богородице.

--------------------------------------------------------------------------

Муке са бројевима

Пре две године Дејан Милојевић замолио је Косту Перовића да му уступи Партизанов дрес са бројем 13, па је млади центар узео "седмицу". Овог лета није желео да мења број, али је повратник међу "црно-беле" Душан Кецман изразио жељу да добије свој некадашњи број седам. Коста му је изашао у сусрет и поново обукао "тринаестицу". Пошто је последњи стигао на припреме репрезентације носио је број 15, иако се са Марком Мариновићем договорио да узме 13. Списак са пријавама играча већ је био послат у Светску федерацију...

--------------------------------------------------------------------------

Четири титуле и две медаље

Коста Перовић рођен је 19. фебруара 1985. године у Осијеку (хороскопски знак Риба, подзнак бик). Са шест година је дошао у Србију. Кошарком је почео да се бави са десет година у "Преле баскету", из којег је отишао у Беопетрол и дебитовао у утакмици која је изгубљена са 50 поена разлике. У Партизану од 2002. године, освојио четири титуле. Са кадетском репрезентацијом  као капитен првак Европе 2001. године, са младом "бронзани" прошле године на Првенству Европе. Члан "А" репрезентације на "Евробаскету 2003" у Шведској и светском шампионату ове године у Јапану.