Ћуприја изгубила реку

Зрењанин – Судбина већ популарног зрењанинског „моста на сувом“ и даље је неизвесна. Ћуприја која је изгубила реку и даље наилази на опречне коментаре. Док једни тврде да ову грађевину треба уклонити и заборавити, други мисле да је треба преселити на реку где јој је и место, а помиње се и да јој треба променити намену и преуредити је у културно-забавне сврхе. По свој прилици, због недостатка пара, на трајно решење ће се причекати.

Већ дуже од две деценије вода испод моста је уклоњена па он не служи за прелаз пешака изнад реке, већ представља туристичку атракцију, односно зрењанинску ћуприју на сувом. Својевремено су градски оци одлучили да „скрате“ Бегеј, да исправе његов ток, а на одсеченом кориту које је обухватало насеље Мала Америка остављена су три језера. На једној од земљаних превлака затекао се и мост који од тада губи своју основну сврху и постаје својеврсно чудо. Они који први пут долазе у Зрењанин обично питају ко је подизао овај мост испод кога нема ни реке, ни путева и чему он служи.

На званичну најаву његовог рушења реаговали су уметници који су око моста у неколико наврата организовали перформансе скрећући пажњу јавности на могућност коришћења овог простора.

Он је јединствена појава каква не постоји у свету и зато га треба искористити као туристичку атракцију, говорили су песници и сликари.

Изнет је и предлог да се мост пресели на Бегеј у близини Карађорђевог парка. Тако би се знатно скратио пут грађанима целог једног великог кварта до градског стадиона, старе хале „Медисон“ и нове „Кристалне дворане“ која је управо изграђена. Стручњаци, од којих се више пута о овој теми јавно огласио познати овдашњи грађевинац Томислав Греговић, сматрају да је мост могуће демонтирати, пренети и поново ставити у функцију.

– Сачувана је сва документација о изградњи моста, што је веома важно, а београдска „Мостоградња“ је својевремено израдила извођачки пројекат за пресељење. Главна носећа греда састављена је од 13 целина од по четири метра. Све се може лако раставити и превести на реку, тамо где је мост потребан. Скоро сви важни делови су очувани и употребљиви. Све би коштало од 60 до највише 70 одсто од цене новог моста – каже Греговић.

– Људи много воле да паметују, али неких конкретних предлога да се мост искористи за друге садржаје нема. Бар до сада није стигао ниједан. Веома је дуг период општих несташица и мислим да је то главни разлог што мост још није уклоњен и растављен пошто више ни за шта не може да се користи, а да то буде корисно и безопасно. То нам је највише на памети јер се бојимо да не страда неко од омладине која се ту окупља. Мост ће вероватно бити срушен, јер су стручњаци оценили да је то најрационалније. Идеје о некаквој санацији моста, пресељењу или његовом претварању у уметничко-забавни простор су неизводљиве и сувише скупе због запуштености самог моста – истиче Предраг Станков, помоћник градоначелника задужен за инвестиције.

И док се о судбини заосталог прелаза углавном прича по кулоарима, многи мисле да зрењанинска необична појава треба да се размотри на јавној трибини где би предлоге могли да укрсте стручњаци из области грађевине, културе и забаве. Можда би се тада нашло најбоље решење.

Ђ. Ђукић