Улице су писте за моје креације

Из колекције Валентине Обрадовић и Бојана БожићаВалентина Обрадовић од 2004. године креира, уз Бојана Божића, за модну кућу „Афродита мод колекшн”. Завршила је вишу текстилну школу, одсек за дизајн одеће и текстила, и, како сама признаје, много воли свој позив. Уочи промоције нове колекције за пролеће–лето, инспирисанe богињом Афродитом, питали смо је о много чему у вези са актуелним светом моде у Србији.

Нова АМЦ-ова колекција за пролеће–лето чија је промоција заказана за ревију у Словенији, у оквиру 18. „Хербафаст фешн селекшна”, била је инспирисана ....?

... Афродитом. Богињом лепоте, чулне љубави, плодности и Афродитом ратницом.

Колико као креатор, у кући која негује класику, можете да искажете лични афинитет?

Стил куће не значи ограничење креативности. Чак је и изазов, представа која има свој жанр, а коју настављам из представе у представу, односно колекције у колекцију! Није лако остати доследан, а не бити досадан! И лако је креирати једну, специјалну хаљину и једну жену учинити посебном. Тешко је и већи је изазов сваку жену учинити посебном. Креирајући моду у великом систему као што је „Афродита мод колекшн”, на улици свакодневно срећем своје креације и осећам се лепо. Писта за моје моделе није ограничен простор, већ улице! Манекенке за моје моделе су жене на којима моје креације живе стварни живот.

Да ли у Србији постоји модна сцена, са аутентичним креаторима? Ко се све данас назива, а ко ставно јесте креатор?

Живимо у времену кризе, која јесте економска, али коју у великој мери прати криза духа. Мода је постала идеално место за све који мисле да нешто о њој знају, тиме што излистају модне часописе. А, мода је, у ствари, уметност примењена на живот. Не волим та „страна тела” у својој професији. У приватном разговору, мој драги колега, креатор Бојан Милисављевић је рекао: „Одувек сам тврдио да се ’колеге’ деле у две групе: једна се бави из љубави и зато што је то најбоља ствар коју зна да ради. Друга је изабрала позив само и искључиво из потребе за експонирањем. Да би испуњавали странице часописа својим ’префарбаним’ портретима и ентеријерима брлога у којима живе”.

Ипак, верујем у снагу дела здраве модне сцене у Србији. Верујем у своје колеге, иако нам није лако – али се нећемо предати.

Колико сте слободни приликом избора материјала, комада гардеробе (сукње, хаљине, сакои) када почне исписивање приче нове колекције; да ли су пресудне финансије или нешто друго?

Као и у свакој другој животној ситуацији, крећете из онога чиме располажете. Па то и свака домаћица зна приликом прављења колача: најпре се води количином материјала којом располаже, затим стваралачким искуством и вештином које поседује, новим рецептурама,... а онда и кућним буџетом, који јој дозвољава набавку нових састојака!

Шалу на страну, све је пресудно и ништа није пресудно. Свака колекција је нови изазов. Рађа се из инспирације која нас окружује и живота. Рађа се из знања које поседујемо и нових сазнања која освајамо са сваком новом сезоном. Све се ставља на папир и уз помоћ великог тима паметних и креативних људи – завршава се колекцијом.

Где су српске колекције – по идеји и квалитету коначног производа – у односу на, хајде да се баш не утркујемо са највећим (Париз, Лондон, Милано), робне марке присутне у београдским радњама?

Домаћа текстилна индустрија (југословенска) била је једна од најјачих грана индустрије. Управо сам ових дана читала и једну од књига на ту тему, књигу о Александру Јоксимовићу, једном од првих правих домаћих креатора („Александар Јоксимовић – мода и идентитет”, аутора Данијеле Велимировић). Па ми смо тада идејама и изведбом ишли испред великог Ива Сен Лорана! Нажалост, уследиле су године распарчавања па тако и распарчавања модне индустрије. Мање је постало слабије и готово нестало. Данас, осим „Афродита мод колекшна”, нема још много кућа које живе од сопствене производње. Желим и надам се да ће их бити више. Јер, осећај за моду и стручност у области текстила су нам јача страна.

А. Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Савет – класика са елементима тренда

Како у друштву где просечна плата не покрива основну потрошачку корпу жена да пронађе гардеробу у којој ће изгледати лепо и модерно?

Можда такво стање, са једне стране, изгледа незавидно, али са друге може довести до пажљивијег и осмишљенијег одабира одевних комада, што води ка – стилу. Препоручујем да у свом аутфиту имате основне комаде гардеробе (мала црна хаљина, цигарет панталоне и бела кошуља), а да их оплемењујете појединачним елементима тренда. То гарантује јединственост и стил. Битно је да се не заборави: модом облачимо дух, а не тело.