Ulice su piste za moje kreacije

Iz kolekcije Valentine Obradović i Bojana BožićaValentina Obradović od 2004. godine kreira, uz Bojana Božića, za modnu kuću „Afrodita mod kolekšn”. Završila je višu tekstilnu školu, odsek za dizajn odeće i tekstila, i, kako sama priznaje, mnogo voli svoj poziv. Uoči promocije nove kolekcije za proleće–leto, inspirisane boginjom Afroditom, pitali smo je o mnogo čemu u vezi sa aktuelnim svetom mode u Srbiji.

Nova AMC-ova kolekcija za proleće–leto čija je promocija zakazana za reviju u Sloveniji, u okviru 18. „Herbafast fešn selekšna”, bila je inspirisana ....?

... Afroditom. Boginjom lepote, čulne ljubavi, plodnosti i Afroditom ratnicom.

Koliko kao kreator, u kući koja neguje klasiku, možete da iskažete lični afinitet?

Stil kuće ne znači ograničenje kreativnosti. Čak je i izazov, predstava koja ima svoj žanr, a koju nastavljam iz predstave u predstavu, odnosno kolekcije u kolekciju! Nije lako ostati dosledan, a ne biti dosadan! I lako je kreirati jednu, specijalnu haljinu i jednu ženu učiniti posebnom. Teško je i veći je izazov svaku ženu učiniti posebnom. Kreirajući modu u velikom sistemu kao što je „Afrodita mod kolekšn”, na ulici svakodnevno srećem svoje kreacije i osećam se lepo. Pista za moje modele nije ograničen prostor, već ulice! Manekenke za moje modele su žene na kojima moje kreacije žive stvarni život.

Da li u Srbiji postoji modna scena, sa autentičnim kreatorima? Ko se sve danas naziva, a ko stavno jeste kreator?

Živimo u vremenu krize, koja jeste ekonomska, ali koju u velikoj meri prati kriza duha. Moda je postala idealno mesto za sve koji misle da nešto o njoj znaju, time što izlistaju modne časopise. A, moda je, u stvari, umetnost primenjena na život. Ne volim ta „strana tela” u svojoj profesiji. U privatnom razgovoru, moj dragi kolega, kreator Bojan Milisavljević je rekao: „Oduvek sam tvrdio da se ’kolege’ dele u dve grupe: jedna se bavi iz ljubavi i zato što je to najbolja stvar koju zna da radi. Druga je izabrala poziv samo i isključivo iz potrebe za eksponiranjem. Da bi ispunjavali stranice časopisa svojim ’prefarbanim’ portretima i enterijerima brloga u kojima žive”.

Ipak, verujem u snagu dela zdrave modne scene u Srbiji. Verujem u svoje kolege, iako nam nije lako – ali se nećemo predati.

Koliko ste slobodni prilikom izbora materijala, komada garderobe (suknje, haljine, sakoi) kada počne ispisivanje priče nove kolekcije; da li su presudne finansije ili nešto drugo?

Kao i u svakoj drugoj životnoj situaciji, krećete iz onoga čime raspolažete. Pa to i svaka domaćica zna prilikom pravljenja kolača: najpre se vodi količinom materijala kojom raspolaže, zatim stvaralačkim iskustvom i veštinom koje poseduje, novim recepturama,... a onda i kućnim budžetom, koji joj dozvoljava nabavku novih sastojaka!

Šalu na stranu, sve je presudno i ništa nije presudno. Svaka kolekcija je novi izazov. Rađa se iz inspiracije koja nas okružuje i života. Rađa se iz znanja koje posedujemo i novih saznanja koja osvajamo sa svakom novom sezonom. Sve se stavlja na papir i uz pomoć velikog tima pametnih i kreativnih ljudi – završava se kolekcijom.

Gde su srpske kolekcije – po ideji i kvalitetu konačnog proizvoda – u odnosu na, hajde da se baš ne utrkujemo sa najvećim (Pariz, London, Milano), robne marke prisutne u beogradskim radnjama?

Domaća tekstilna industrija (jugoslovenska) bila je jedna od najjačih grana industrije. Upravo sam ovih dana čitala i jednu od knjiga na tu temu, knjigu o Aleksandru Joksimoviću, jednom od prvih pravih domaćih kreatora („Aleksandar Joksimović – moda i identitet”, autora Danijele Velimirović). Pa mi smo tada idejama i izvedbom išli ispred velikog Iva Sen Lorana! Nažalost, usledile su godine rasparčavanja pa tako i rasparčavanja modne industrije. Manje je postalo slabije i gotovo nestalo. Danas, osim „Afrodita mod kolekšna”, nema još mnogo kuća koje žive od sopstvene proizvodnje. Želim i nadam se da će ih biti više. Jer, osećaj za modu i stručnost u oblasti tekstila su nam jača strana.

A. Cvetićanin

-----------------------------------------------------------

Savet – klasika sa elementima trenda

Kako u društvu gde prosečna plata ne pokriva osnovnu potrošačku korpu žena da pronađe garderobu u kojoj će izgledati lepo i moderno?

Možda takvo stanje, sa jedne strane, izgleda nezavidno, ali sa druge može dovesti do pažljivijeg i osmišljenijeg odabira odevnih komada, što vodi ka – stilu. Preporučujem da u svom autfitu imate osnovne komade garderobe (mala crna haljina, cigaret pantalone i bela košulja), a da ih oplemenjujete pojedinačnim elementima trenda. To garantuje jedinstvenost i stil. Bitno je da se ne zaboravi: modom oblačimo duh, a ne telo.