Цените живот

У галерији Клуба студената технике отворена је изложба јапанског уметника Казутоа Курокија, а целокупан приход од продаје слика биће послат народу Јапана, као гест емпатије наше земље поводом катастрофалног земљотреса који је задесио ову далекоисточну земљу.

Од организатора изложбе сазнали смо да је почетком године уметник Куроки боравио у Србији, као и да се тренутно налази у Јапану. Не знајући да ли је у прилици да отвара своје мејлове, ипак смо му послали неколико питања о тренутној ситуацији у његовој земљи, изложби, као и недавном боравку у Београду. Мејл смо послали у четвртак у 15.08, Казуто је одговорио у 18.56! Пословична марљивост, тачност и прецизност људи из Јапана, у коју смо се по ко зна који пут уверили гледајући слике које су обишле свет, показала се и у овим околностима када су се тихо организовали у својој несрећи, али и у Курокијевом брзом одговору који је том приликом послао поруку Београду, и људима спремним да им помогну.

„Земљотрес и цунами који су задесили Јапан 11. марта уништили су наше градове и људе на пацифичкој обали. На хиљаде људи је погинуло а много њих је нестало. Имајући то у виду, катастрофа која је уследила у нуклеарки Фукушима додатно је натерала наш народ да се евакуише из тог подручја. Без довољних средстава, евакуисани су још увек измештени у привремена и неодговарајућа склоништа, а основне потребе, као што су грејање, храна и лекови, брзо се троше”, написао нам је Куроки и додао да народу много значи подршка и помоћ која стиже из остатка света. Јапанци су, каже, дирнути брзим реаговањем интернационалне јавности, и апелује да је сваки могући прилог добродошао у циљу њиховог опоравка.

О изложби у Београду, која уз подршку Црвеног крста траје две недеље, каже:

„Моји радови на изложби ’Деконструкција кавеза’ истражују везу људи и њиховог окружења. Често заборављамо колико су важна места на којима живимо. Само када променимо окружење видимо колико је оно утицало на наш идентитет. Ново пребивалиште делује на нас као својеврсни културни кавез. Американци у Токију осећају се као у кавезу, исто је са Јапанцима кад се нађу у Београду. У својим радовима људе сам означио као птице а културе као кавезе”.

Нису необична оваква Курокијева размишљања. Његов отац је Јапанац, мајка Американка, фамилију има у обе земље. Рођен је у Токију, одрастао у Минесоти, сликарство дипломирао на универзитету у Винсконсину, студирао и у Калифорнији. Србију је први пут посетио у децембру 2010. године. Скоро два месеца овде је стварао инспирисан темом културног идентитета, а за српску Нову годину радови су му били изложени у београдском бару „Вентил”.

„Волим Београд. Дошао сам у ваш град због љубави, да бих видео своју девојку коју сам упознао у САД. Нисам много знао о овом граду и нисам имао никаква очекивања. Када упоредим ваш и мој град, налазим да Токио одликује огромна радна енергија – он је налик комплексној машини. Ефикасност је укорењена у јапанску културу, што је драгоцено, али понекад може бити и превише ригидно. Београд има огромну енергију али је много хаотичнији од Токија, на један добар начин. Глобална слика Србије и Јапана је у контрасту, али обе државе имају веома изражен онај суштински, хумани елемент. Иако сам био придошлица у вашој култури, осећао сам се сасвим уклопљено, неусиљено и природно”, каже уметник.

Порука коју би упутио Београђанима садржана је у речима „цените живот”.

„Важно је да увек имате на памети да секунде могу да промене ваш живот. Природне катастрофе су неизбежне, али времена као што су ова терају вас да преиспитате своје приоритете. Људи на овој планети троше живот на то хоће ли добити своју битку, а потребније но икад је да се удружимо. Нико нема одговоре на сва питања, и не можете успети сами. Цените живот. Једноставно постојите”, поручује Куроки.