Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Никада до пуне истине

Салон у Карађорђеву чува тајну састанка хрватског и српског председника (Фото Д. Јевремовић)

Од чувеног сусрета у Карађорђеву између председника Србије Слободана Милошевића и председника Хрватске Фрање Туђмана прошло је 20 година. Шта се заиста догађало у Карађорђеву? Многи су прво негирали да је састанка уопште било, а било је и оних који су тврдили да је састанка било, али да тема свакако није била подела Босне и Херцеговине. Упркос томе што не постоји писани траг са тог сусрета постоје сведочења да је на састанку договорена подела. Радио Дојче веле је тим поводом направио опширан досије који преносимо у скраћеној верзији. Шта се догодило у Карађорђеву 25. марта 1991? Како се то одразило на БиХ и како се на тај догађај гледа након две деценије? Суштински проблем остао је исти: у протеклих 20 година се никада није тачно сазнало о чему су разговарали Милошевић и Туђман.

--------------------------------------------------------------

Београд: Тишина и после 20 година

Борисав Јовић: У недостатку аргумената, креиране су чињенице. Соња Бисерко: Ако је било договора, Милошевић је онда преварио Туђмана

Док у Хрватској постоји читав низ јавних личности које сведоче о договору Милошевића и Туђмана, у Србији је и 20 година касније тешко наћи саговорника који би потврдио да је договор о подели БиХ постојао.

У време одржавања сусрета у Карађорђеву Борисав Јовић био је председник Председништва СФРЈ. Јовић за Дојче веле каже да састанак у Карађорђеву није представљао нешто што би утицало на даљи развој југословенске драме, и негира да је на њему било речи о подели Босне.

„Драма је већ била превелика. Свако је већ имао своје ставове о заштити својих интереса у оквиру те драме. Тај сусрет никада није одржан са темом о којој се говори. Сусрета је разних било, али никада није разговарано о подели Босне, што је у фокусу те информације.”

Јовић сматра да је читава прича само један од покушаја да се створи атмосфера у којој ће се веровати да је постајао злочиначки покушај стварања „Велике Србије“, који је довео до крвопролића и злочина.

„Дакле, у недостатку аргумената и чињеница за такву тезу, креиране су чињенице. Многе су креиране, није то једина, али можда је требало да буде и фундаментална, да је постојао званични договор о подели Босне, што је основни елемент за велику Србију, јер без Босне не би могло бити велике Србије.”

Догађај у Карађорђеву више спада у домен политичке митологије, с обзиром на све што се дешавало након тог сусрета, и како су вођени ратови у Босни и Хрватској, сматра Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

„Ако је и било неког договора, Милошевић је онда преварио Туђмана, с обзиром на то да му је узео скоро 30 одсто територија, а у Босни је узео преко 70 одсто територије”, каже Бисерко.

Пројекат „Велике Србије“ је свакако постојао, и о томе се говорило и у Хашком трибуналу. Ћутање српских политичара, и свих осталих који су се нашли у Карађорђеву, покушај је да се докаже теза да Србија није почела рат, оцењује Соња Бисерко.

Новинар Ружа Ћирковић за Дојче веле каже да сматра да тренутно и српској и хрватској страни одговара теза да до споразума није дошло. Јер, уколико је споразум заиста постојао, онда би се рат у Босни могао карактерисати као агресија две суседне државе на БиХ. А као што је познато, и Србији и Хрватској – због Хага, а и шире историје – одговара да је тамо био грађански рат.

-------------------------------------------------------

Карађорђево у хашким клупама

Туђман поделу БиХ исцртао на јеловнику ручка у Лондону. – Цазин, Кладушу и Бихаћ Милошевић сматра „крајевима турске Хрватске” који „Србији нису потребни”

О тежњама ка подели БиХ у вези са састанком у Карађорђеву, у Хашком трибуналу је први пут било речи 1998. на суђењу генералу Тихомиру Блашкићу. О том састанку говорио је у марту те године заштићени сведок, за којег се касније испоставило да је био Стјепан Месић. Његово сведочење било је затворено за јавност.

У завршној речи, тужилац Грег Кихо је рекао да су Милошевић и Туђман постигли „тајни споразум” о подели БиХ, а спроводио га је оптужени Блашкић, који је, заједно с многим другима, био „оруђе Туђманове политике”.

У мају 1995, по сведочењу британског политичара и касније високог представника за БиХ Педија Ешдауна, Туђман је на јеловнику једног свечаног ручку у Лондону нацртао, сасвим провизорно, мапу БиХ, подељену према договору с Милошевићем. Туђман је том приликом Ешдауну рекао да у БиХ неће ни бити „муслиманског дела”, јер ће муслимани постати „елемент хрватске државе”. Јеловник је као доказно средство и данас у архиви Хашког трибунала.

Године 2000, на суђењу Хрватима оптуженима за злочине над Бошњацима у Лашванској долини, тужиоци су састанак у Карађорђеву означили као „заверу Туђмана и Милошевића” да поделе БиХ.

Сведок одбране Марк Алмонд, професор историје на Оксфордском универзитету, тврдио је међутим да „напади српских снага у Хрватској и БиХ” оповргавају тезу о завери двојице председника.

Месић је 2002, као председник Хрватске, сведочио на суђењу Милошевићу. Једна од кључних тема његовог сведочења био је тајни састанак Милошевић–Туђман. С разлогом, јер су тај састанак, према Месићевом исказу, договорили он и Борисав Јовић.

Туђман је, по Месићу, до тада био за целовиту БиХ, али је после тог сусрета променио мишљење. Месић је навео да је сâм био сведок да је Туђман са задовољством говорио како се у Карађорђеву договорио да Хрватској припадну територије Босне означене границама Бановине из 1939. и уз њих Цазин, Кладуша и Бихаћ, које Милошевић сматра „крајевима турске Хрватске”, који „Србији нису потребни”.

Месићеве наводе потврдио је високи званичник Хрватске Јосип Манолић у јулу 2006. као сведок тужбе на суђењу челницима Херцег Босне када је изјавио да су се претензије ка Босни огледале и у Туђмановим речима да „хрватску кифлу треба подебљати”.

На суђењу Милошевићу Месић је потврдио да су након Карађорђева и српски и хрватски председник именовали комисије које су радиле на мапама разграничења. Те преговоре је поменула и историчарка Смиља Аврамов као сведок одбране Милошевића, истичући да су „авнојевске границе” за тадашње политичко руководство Србије биле неприхватљиве.

„Месић је лажов и кривоклетник”, рекао је Слободан Праљак, бивши командант Главног штаба ХВО, у маратонском сведочењу у сопствену одбрану у јулу 2009. негирајући постојање споразума из Карађорђева.

Бивши члан Председништва БиХ Стјепан Кљујић је у јулу 2003. као сведок тужбе на суђењу Милошевићу рекао да му се одмах после састанка у Карађорђеву Туђман хвалио да је од Милошевића добио Цазинску крајину, иако је то касније негирао.

На суђењу априла 2007. сведочио је и амерички дипломата Херберт Окун, који је почетком деведесетих година био заменик специјалног изасланика УН за бившу Југославију.

Он је рекао да су се претензије Хрватске и Србије на територије БиХ после сусрета у Карађорђеву показале и на састанку Мате Бобана и Радована Караџића у мају следеће године у Грацу. И на једном и на другом састанку исцртавале су се границе држава унутар БиХ, које би касније требало да се припоје Хрватској, односно Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.