Велики мост Михајла Пупина

Oтворена наутичка сезона у Србији за туристе из света који крузерима крстаре Дунавом шанса је да сазнају много више о светској личности српског порекла. Манастир Врдник – Раваница место је где се налази Инфо-табла која подсећа на професора Михајла Идворског Пупина: „Пупиновим путем кроз српску културну и духовну баштину”, у циљу унапређења верског ходочасничког туризма. Текст на инфо-табли исписан је на српском, енглеском и руском језику.

Одговор проф. др Пупина као генералног конзула новинару: „Ипак, драго ми је што сте дошли, јер случај Србије до сада није представљен америчкој јавности како треба. Знамо да имамо ваше разумевање и захвални смо на томе, али требало би да сазнате више о нама. Овде само ја могу да причам о Србији, а немам времена да пишем. Овај рат ме је натерао да запоставим чак и свој научни рад, своја предавања на Колумбији. С друге стране, шта је то све када има толико хуманог посла који чека и када се моја земља суочава са питањем живота и смрти?” („Бруклин дејли игл”, 21. фебруар 1915)

Као професор, научник и генерални конзул Краљевине Србије (1912–1920), Михајло Пупин је стварао праву слику о Србији и српском народу, коју су прихватили и многи председници Сједињених Држава.

Пупин је јуна 1892. године из Америке довео своју супругу Сару Катарину Џексон, да би 28. јуна посетили и манастир Врдник – Раваницу, где су видели и доживели како православци славе Видовдан, славу овог манастира.

По њему, као оцу даљинске телефоније који је повезао свет, народе и континенте, његов револуционарни проналазак у науци званично је назван Пупинизовани каблови, а изазвао је информатичку револуцију у телефонској, телеграфској и радио-индустрији.

Јелена Лозанић у књизи пише: „Колико сам била неизмерно горда кад ме је професор Ноис представио студентима на Беркли универзитету овим речима: Захваљујући једном великом Србину, човечанство је данас стекло телефонску везу на даљину, тако да ми сад можемо да телефонирамо из Сан Франциска у Њујорк, а то је заслуга славног и великог Србина, професора Пупина.”

На међународном конгресу у Паризу 1926. године европски телефонски инжењери прихватили су амерички метод телефонског преноса, са намером уједињења свих великих европских центара у једну телефонску заједницу.

Професор Пупин каже: „Телефонски каблови који ће се користити за ту сврху биће названи међународним именом Пупинизовани каблови, један веома милостив комплимент мени који, морам признати, прија мојој сујети, али ја изјављујем у свој искрености да би назив Максвеловани био много више одговарајући.”

Национални саветодавни комитет за аеронаутику имао је први састанак у канцеларији војног министра 23. априла 1915. године. Један од 12 оснивача био је и професор Михајло Пупин. А 43 године касније Комитет за аеронаутику апсорбован је 1958. у нову свемирску агенцију НАСА.

Поводом формирања Српског народног савеза, Михајло Пупин, као почасни председник савеза пише: „Фундамент је сазидан и сада само остаје да на томе фундаменту подигнемо лепу, чврсту и дуготрајну зграду. И то ћемо учинити ако се веза између нашег народа и његовог Савеза са српском црквом у Америци што боље учврсти. Та је веза код српског народа очувала српску националну свест за пуних пет стотина година.” (1930)

Лабораторија за физику „Пупин” нa Универзитету Колумбија дала je свету више од 30 нобеловаца, а само њих седморо су после Нобелове награде добили и Пупинову медаљу, која се у САД додељује за посебне националне заслуге у области технологије које имају општи и трајни значај за америчко друштво.

Министарство унутрашњих послова САД 1966. године прогласило је Лабораторију за физичке науке „Пупин” за национални историјски споменик због њене изузетне вредности у обележавању и представљању историје Сједињених Држава.

У књизи „The Citizen’s Almanac” (2011), намењене новим усељеницима, представљена је историја Сједињених Држава. Најзначајнији научници који нису рођени у САД су Александар Бел, Алберт Ајнштајн и Михајло Пупин.

Поред посете манастиру Врдник – Раваница, туристи са крузера у Београду могу да посете и Народни музеј у Београду, где се налази Легат Михајла Идворског Пупина, основан у циљу истраживања и публиковања монографија о српским старинама, а повремено и откуп дела српских уметника за збирке Народног музеја.

За професора Пупина архитектура и сликарство СПЦ представљали су најзначајније наслеђе и богатство Краљевине Србије. То је био и разлог да 1918. у Лондону објави капиталну монографију о Српској црквеној архитектури. Текст су писали енглески архитекта Томас Грејам Џексон и Коста Јовановић.

Из Легата Михајла Пупина штампане су луксузне публикације о манастирима Студеница, Раваница, Манасија, Каленић, Марков манастир и Високи Дечани. Управник Народног музеја др Владимир Р. Петковић у предговору о манастиру Манасија, између осталог, пише: „Нарочиту захвалност дугујем великоме добротвору Народног музеја, господину др Михајлу Пупину, професору на Колумбија универзитету у Њујорку, који је својом помоћу у новцу омогућио публиковање и ове пете књиге у серији „Српски споменици” и чији лик с пуно части стоји на челу ове монографије.

Мирослав Станковић,

идејни творац Инфо-табле у манастиру Врдник