Србија се и даље распамећује

Не одлазе у касну јесен, нити се враћају у рано пролеће. Своју земљу, најчешће, заувек напуштају.

Наше „паметне селице” не лете у јатима, свака за себе залепрша крилима и полети на далек пут. Одавно су стручњаци појави наденули име „одлив мозгова” (brain drain). Према најновијим новинским објавама које се позивају на Америчку агенцију за међународни развој (USAID), Србија је по „одливу мозгова” на другом месту светске листе на којој се налазе 133 државе! Једино јој је утекла Гвинејa Бисао по броју високообразованих који се отискују на пут без повратка. Углавном младих који су, у мањим или већим таласима, отицали као река.

Према извештају Светског економског форума за 2010–2011. годину, међутим, разврстана је од 139 степеницаСрбија је четврта отпозади. За упоређење: Словенија је 48. по реду.

Први пут је исељавање људи с високом школском спремом из Југославије обелодањено 1986. године, зато што су до тада комунисти, заобилазећи истину, сваком одласку на рад у иностранство придодали придев – привремени. И сами сте се уверили да је претежна већина трајно остала у новостеченом боравишту.

Огроман губитак

У оптицају су свакојаке (пр)оцене, јер ниједна надлежна установа у нас не барата потпуним подацима. Замислите само: Министарство за науку није успело да за више од две деценије попише отишавше! Данас нико поуздано не зна колико је у том укупном збиру доктора наука, какво су звање (и знање) стекли, на којим факултетима и у којим институтима и компанијама су се скрасили, чиме се сада превасходно баве и тако редом.

Зар израда такве базе података није почетак сваког темељног промишљања будућости Србије?

Од 1990. напустило нас је 40.000 стручњака с високом спремом, а на усавршавање свакога утрошено је, у просеку, 300.000 долара (проф. др Владимир Гречић). Помножите ли то, добићете 12.000 милијарди долара. Не рачунајући вишеструко већу изгубљену добит чијем би ставрању, свакако, допринели да се нису одселили.

Руски нобеловац Пјотр Леонидович Капица својевремено је завапио: „Довољно је да из велике земље оде 50 врхунских научника, па да се у њој обезглави наука”. Наша је мала, а свету је више дала.

„Политика” је у неколико наврата звонила на узбуну, најмање три пута у ниски чланака с потписом новинара чију тужбалицу читате. Обећања су стизала, дела су изостала. Има ли већег задатка за Србију која се дуже од деценије упиње да прође кроз улазну капију Европске уније? Нема. Зашто?

Светски економски форум оцењује колико је нека земља кадра да се надмеће са осталима, а једно од битних мерила јесте стручна радна снага. И у броју, и у знању. Уосталом, то је данас кључна ставка у свим разматрињима могућих улагача. У поменутом одељку наводи се да је наша четврта ако наглавчке окренемо списак зато што је одликује веома висок „одлив мозгова” – боља је само од Свазиленда, Босне и Херцеговине и Киргизије.

Пламичак наде

Узалудна су сва скорашња заклињања, па и високопарне стратегије, од којих је последња (2009–2014) лане громогласно, уз високе званичнике и телевизијске камере, обзнањена у „Сава центру”. И ништа! Најобразованији се и даље исељавају с картом у једном смеру. Има ли наде да се, барем, део научника и стручњака икада врати?

Није ни исправно ни умесно казати да нема. Али она тиња попут титравог пламичка који се лагано гаси. Неколико високих препрека се испречило на путу повратка.

Прва, у институтима има места за мало повратника.

Друго, нешто више могло би да их се запосли на факултетима.

И у једном и другом случају, нека невидљива рука морала би најпре да уклони све који у научно-стручном погледу заостају за будућим придошлицама-повратницима. Како се то установљује? Једноставно: побрајањем научних цитата и признатих патената. Испоставило би се да су наши истраживачи у расејању премоћни.

Трећа, у компанијама које су у олако изведеној приватизацији завршиле у рукама приватника једва да су икоме потребна истраживања. Сналазе се, вероватно, на друге начине. На државне је ионако годинама повика свакојаких неолибералних економиста и политичара (новинаре-аналитичаре изостављамо јер су то диносауруси пред ишчезнућем).

Застанимо овде, препуштајући прилику п(р)озванима да нас известе како ће зауставити распамећивање Србије.